Podsetio sam se filma PRE ISTINE Kokana Rakonjca. Reč je o filmu koji dokazuje da Kokan među našim rediteljima spada među one sa najsnažnijim i najupečatljivijim rukopisom. Njegov pristup vizuelnoj strani filma pokazuje da je reč o rođenom filmmejkeru koji ima neverovatan instinkt i PRE ISTINE stoji kao film koji izgleda neopisivo sveže i danas.
U saradnji sa Aleksandrom Petkovićem, najčuvenijim DPjem Crnog Talasa, Rakonjac je snimio film u kome su likovi slikani na realnim objektima, u Beogradu koji izgleda kao upečatljiva metropola izuzetno zanimljive arhitekture, mahom su snimljeni iz donjeg rakursa što vizuelnom konceptu daje poseban kvalitet. Ti donji rakursi čine da glumačke veličine Branka Plešđ i Ljube Tadića deluju još monumentalnije, njihovi likovi se izdvajaju kao figure specifične likovnosti, a konceptu donjih rakursa izuzetno doprinosi i izuzetno vešta upotreba pokreta kamere i širokougaonih objektiva u pojedinim situacijama.
Štaviše, PRE ISTINE spada među retke jugoslovenske filmove koji se mogu posmatrati kao čisto vizuelno iskustvo, mogu se pustiti kao pokretne slike bez tona i imati smisao zbog vešte realizacije. U konkretnom slučaju PRE ISTINE, Rakonjac pokazuje svoj filmmejkerski instinkt i u tome što smešta glumce na realne lokacije i sjajno ih slika dajući zaista poseban kvalitet prostoru i njihovom kretanju.
Kad je reč o vođenju priče, scenario je napisao književnik Branimir Šćepanović koji je pisao brojne i raznovrsne scenarije, među kojima neke kvalitetne adaptacije ali i neke plakatske filmove poput SUTJESKE. U Rakonjčevom maniru, prioča je vođena nelinearno i ta nelinearnost u ovom filmu nema neku naročitu funkciju, čak bi se oglo reći da šteti filmu i da je zapravo nelinearno vođeje priče osnovni problem ovog filma.
Ipak, PRE ISTINE je moćno ostvarenje autentičnog maverick filmmakera koje treba pogledati sa punom pažnjom. Rakonjčevim opusom sam bio oduševljen još kao tinejdžer i sada je vreme da se malo podsetim na njegove klasike.
* * * 1/2 / * * * *
U saradnji sa Aleksandrom Petkovićem, najčuvenijim DPjem Crnog Talasa, Rakonjac je snimio film u kome su likovi slikani na realnim objektima, u Beogradu koji izgleda kao upečatljiva metropola izuzetno zanimljive arhitekture, mahom su snimljeni iz donjeg rakursa što vizuelnom konceptu daje poseban kvalitet. Ti donji rakursi čine da glumačke veličine Branka Plešđ i Ljube Tadića deluju još monumentalnije, njihovi likovi se izdvajaju kao figure specifične likovnosti, a konceptu donjih rakursa izuzetno doprinosi i izuzetno vešta upotreba pokreta kamere i širokougaonih objektiva u pojedinim situacijama.
Štaviše, PRE ISTINE spada među retke jugoslovenske filmove koji se mogu posmatrati kao čisto vizuelno iskustvo, mogu se pustiti kao pokretne slike bez tona i imati smisao zbog vešte realizacije. U konkretnom slučaju PRE ISTINE, Rakonjac pokazuje svoj filmmejkerski instinkt i u tome što smešta glumce na realne lokacije i sjajno ih slika dajući zaista poseban kvalitet prostoru i njihovom kretanju.
Kad je reč o vođenju priče, scenario je napisao književnik Branimir Šćepanović koji je pisao brojne i raznovrsne scenarije, među kojima neke kvalitetne adaptacije ali i neke plakatske filmove poput SUTJESKE. U Rakonjčevom maniru, prioča je vođena nelinearno i ta nelinearnost u ovom filmu nema neku naročitu funkciju, čak bi se oglo reći da šteti filmu i da je zapravo nelinearno vođeje priče osnovni problem ovog filma.
Ipak, PRE ISTINE je moćno ostvarenje autentičnog maverick filmmakera koje treba pogledati sa punom pažnjom. Rakonjčevim opusom sam bio oduševljen još kao tinejdžer i sada je vreme da se malo podsetim na njegove klasike.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment