Pogledao sam MAN SOM HATAR KVINNOR Niels Ardena Opleva. Oplev je Danac a za scenarističku adaptaciju zadužen je Nikolaj Arcel koji je pisao i režirao KONGEKABALE o kome sam pisao još svojevremeno. Dakle, u ovoj skandinavskoj koprodukciji, Danci su dobili ključna autorska mesta.
Arcel je u KONGEKABALE napravio dansku vrziju STATE OF PLAY, međutim u ovom scenariju nije uspeo da postigne tu atmosferu istraživanja i sakupljanja dokaza koju je imao u tom filmu iako je zapravo tema vrlo slična. U tom smislus, vrlo logična istraga iz knjige Stiega Larssona prikazana je dosta konfuzno u filmu, a to je dosta čudno jer film traje 150 minuta, dakle ne može se reći da uslovi nisu obećavali skrupuloznu preradu knjige.
Neka od rešenja u sažimanju građe su odlična i dramaturški efektna, neka baš i ne. Ono što se može istaći kao osnovni problem na nivou scenarija jeste to što je reč o whodunit u kome uopšte nije došlo do razrade likova osumnjičenih tako da je u tom smislu potpuno svejedno ko će na kraju biti ubica.
Međutim, još i veći problem je Oplev koji je snimio film u tradiciji skupe ali neinspirisane televizije. Događaji se ređaju mehanički ali izuzev te proste televizijske mehanike nema nekog suštinskog rediteljskog postupka koji bi činio film kao celinu.
Sasvim je sigurno da je ovaj film, imajući u vidu skandinavsku ekonomičnost planiran da se emituje kao serija, i kao serija bi bio nešto smisleniji premda je danas televizija ipak otišla korak dalje u rediteljskom smislu od suve mehanike koju pruža Oplev. Iako naizgled dakle, on barata solidnom produkcijom i lokacijama i tehnički sve deluje prilično okej (mada ne na nivou najjačih tamošnjih filmova) tu ipak nema filmskog identiteta niti moderne televizije BBC kalibra.
Ovim nedostacima treba dodati i prilično antipatičnu glumačku podelu. Doduše, moguće je da ovi glumci nešto više znače na svojim matičnim teritorijama.
Gledajući ovaj film, mogu da razumem kako su se osećali fanovi LORD OF THE RINGS kada je Jackson snimio film. Naime, meni se čini da je i ovaj "film" više pravljen kao slikovnica za one koji su čitali knjigu nego kao autonomna filmska priča bazirana na knjizi. Isto tako, nisam siguran da neko ko nije čitao knjigu uopšte može da ima strpljenja za ovu misteriju koja je interesantnija za knjigu nego za film.
U svakom slučaju teško da ovaj naslov može imati smisla bilo kome ko nije čitao knjigu i šteta je upoznavati se sa Stiegom preko ovog filma.
* * / * * * *
Arcel je u KONGEKABALE napravio dansku vrziju STATE OF PLAY, međutim u ovom scenariju nije uspeo da postigne tu atmosferu istraživanja i sakupljanja dokaza koju je imao u tom filmu iako je zapravo tema vrlo slična. U tom smislus, vrlo logična istraga iz knjige Stiega Larssona prikazana je dosta konfuzno u filmu, a to je dosta čudno jer film traje 150 minuta, dakle ne može se reći da uslovi nisu obećavali skrupuloznu preradu knjige.
Neka od rešenja u sažimanju građe su odlična i dramaturški efektna, neka baš i ne. Ono što se može istaći kao osnovni problem na nivou scenarija jeste to što je reč o whodunit u kome uopšte nije došlo do razrade likova osumnjičenih tako da je u tom smislu potpuno svejedno ko će na kraju biti ubica.
Međutim, još i veći problem je Oplev koji je snimio film u tradiciji skupe ali neinspirisane televizije. Događaji se ređaju mehanički ali izuzev te proste televizijske mehanike nema nekog suštinskog rediteljskog postupka koji bi činio film kao celinu.
Sasvim je sigurno da je ovaj film, imajući u vidu skandinavsku ekonomičnost planiran da se emituje kao serija, i kao serija bi bio nešto smisleniji premda je danas televizija ipak otišla korak dalje u rediteljskom smislu od suve mehanike koju pruža Oplev. Iako naizgled dakle, on barata solidnom produkcijom i lokacijama i tehnički sve deluje prilično okej (mada ne na nivou najjačih tamošnjih filmova) tu ipak nema filmskog identiteta niti moderne televizije BBC kalibra.
Ovim nedostacima treba dodati i prilično antipatičnu glumačku podelu. Doduše, moguće je da ovi glumci nešto više znače na svojim matičnim teritorijama.
Gledajući ovaj film, mogu da razumem kako su se osećali fanovi LORD OF THE RINGS kada je Jackson snimio film. Naime, meni se čini da je i ovaj "film" više pravljen kao slikovnica za one koji su čitali knjigu nego kao autonomna filmska priča bazirana na knjizi. Isto tako, nisam siguran da neko ko nije čitao knjigu uopšte može da ima strpljenja za ovu misteriju koja je interesantnija za knjigu nego za film.
U svakom slučaju teško da ovaj naslov može imati smisla bilo kome ko nije čitao knjigu i šteta je upoznavati se sa Stiegom preko ovog filma.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment