Pogledao sam ZAZIDANE Kokana Rakonjca, svojevrsni sequel filma PRE ISTINE. To je produžetak priče o junaku strahinji Petroviću koji se doduše može gledati i bez predznanja iz filma PRE ISTINE. ZAZIDANI se u stilskom smislu nadovezuju na Rakonjčevu apsolutnu filmmejkersku superiornost s tim što su lišeni interesantnih lokacija jer se naprosto dešavaju u zatvoru a zatvor je ipak mnogo češće filmovan od 60s Beograda.
Posebno je interesantno da je Rakonjac koristio PRE ISTINE kao ready made u flešbekovima.
Iako nema ekscesivne upotrebe donjih rakursa, nesumnjivo je da je su i ZAZIDANI izuzetno zanimljivi na planu kompozicije kadra i korišćenja lokacije.
Međutim, lokacija i situacije vode priču u pravcu jedne blage tearalnosti ali Rakonjac to vrlo solidno prevazilazi, zahvaljujući kako svojoj rediteljskoj kultivisanosti tako i vrlo interesantnom tekstu Branimira Šćepanovića koji ima vrlo dobro postavljene fundamentalne dramske vrednosti.
Strahinja ponovo odlično funkcioniše kao lik a dodat mu je i lik čuvara zatvora (iako Danilo Bata stojković igra potpuno drugog junaka u PRE ISTINE) i među njima se razvija specifična hemija kako na nivou borbe karaktera tako i na nivou blage homoerotske dimenzije za koju bih rekao da je intencionalna.
Film je dosta direktan kako na nivou prikaza policijske represije tako i raznih društvenih kontradikcija, ali ipak ne može se reći da je to film koji se suštinski bavi podrivanjem sistema više bi se reklo da ne smatra svoju publiku naivnom.
Nažalost, ZAZIDANI su bili poslednji Rakonjčev film. Naravno, uvek ostaje pitanje da li bi ovaj interesantni, talentovani i objektivno neobično plodni autor postigao neki veći uspeh, a što se Jugoslavije tiče, on je za života postao jedan od reditelja koji su priznati, na koje se računa ali nije imao internacionalni uspeh. Dakle, da li bi imao internacionalini uspeh, teško je reći, međutim, svakako da ZAZIDANI i PRE ISTINE spadaju među jugoslovenske filmove koji se mogu prikazati strancima.
Ljuba Tadić i Danilo Bata Stojković zaista nose film i nema dileme da je reč o dvojici vrhunskih glumaca koji su uostalom bili Rakonjčeva velika inspiracija i redovni saradnici.
Fotografiju je kao i u PRE ISTINE radio Aleksandar Petković, verovatno ključni DP Crnog talasa i ikona Kino Kluba u kome je stasao i sam Rakonjac. Ipak, u ovoj fazi, iako je Kino Klub radio PRE ISTINE, Rakonjac već radio za Avala Film, jugoslovenski major studio.
* * * / * * * *
Posebno je interesantno da je Rakonjac koristio PRE ISTINE kao ready made u flešbekovima.
Iako nema ekscesivne upotrebe donjih rakursa, nesumnjivo je da je su i ZAZIDANI izuzetno zanimljivi na planu kompozicije kadra i korišćenja lokacije.
Međutim, lokacija i situacije vode priču u pravcu jedne blage tearalnosti ali Rakonjac to vrlo solidno prevazilazi, zahvaljujući kako svojoj rediteljskoj kultivisanosti tako i vrlo interesantnom tekstu Branimira Šćepanovića koji ima vrlo dobro postavljene fundamentalne dramske vrednosti.
Strahinja ponovo odlično funkcioniše kao lik a dodat mu je i lik čuvara zatvora (iako Danilo Bata stojković igra potpuno drugog junaka u PRE ISTINE) i među njima se razvija specifična hemija kako na nivou borbe karaktera tako i na nivou blage homoerotske dimenzije za koju bih rekao da je intencionalna.
Film je dosta direktan kako na nivou prikaza policijske represije tako i raznih društvenih kontradikcija, ali ipak ne može se reći da je to film koji se suštinski bavi podrivanjem sistema više bi se reklo da ne smatra svoju publiku naivnom.
Nažalost, ZAZIDANI su bili poslednji Rakonjčev film. Naravno, uvek ostaje pitanje da li bi ovaj interesantni, talentovani i objektivno neobično plodni autor postigao neki veći uspeh, a što se Jugoslavije tiče, on je za života postao jedan od reditelja koji su priznati, na koje se računa ali nije imao internacionalni uspeh. Dakle, da li bi imao internacionalini uspeh, teško je reći, međutim, svakako da ZAZIDANI i PRE ISTINE spadaju među jugoslovenske filmove koji se mogu prikazati strancima.
Ljuba Tadić i Danilo Bata Stojković zaista nose film i nema dileme da je reč o dvojici vrhunskih glumaca koji su uostalom bili Rakonjčeva velika inspiracija i redovni saradnici.
Fotografiju je kao i u PRE ISTINE radio Aleksandar Petković, verovatno ključni DP Crnog talasa i ikona Kino Kluba u kome je stasao i sam Rakonjac. Ipak, u ovoj fazi, iako je Kino Klub radio PRE ISTINE, Rakonjac već radio za Avala Film, jugoslovenski major studio.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment