Pogledao sam MARIN BOI Jong-seok Yoona.
Iako je u par navrata polazio putem koji mi je delovao sumnjivo, kada sumiram utiske, MARIN BOI spada među korejske repertoarske filmove koji su mi se dopali. Gledano, izvan Bonga i Chan Wooka koji su klasa za sebe, Koreja ima sjajnu repertoarsku kinematografiju i sve je više njihovih filmova koji prevazilaze početnu derivativnost koja je opterećivala njihove izvorne blokbastere. S jedne strane, upravo kroz autore kao što je Bong Koreja predstavlja avangardu u domenu repertoarskog filma, dočim s druge strane, Koreja ima i drugu stranu repetoarskog filma a to je pokušaj nadholivuđivanja sa Holivudom, u nekim projektima koji možda nemaju neku veći internmacionalnu ubedljivost ili relevantnost ali stoje kao simbol snage korejske kinematografije da proizvede vlastitu varijaciju na holivudski kanon, kopiju koja je u ravni originala, homegrown film koji ne mora da se oslanja na originalnost i snalažljivost kako bi dobro stzajao pored holivudskog filma.
U tom smislu, MARIN BOI spada među projekte koji svakako nisu nužni za gledanje najširoj publici jer svakako lakše je gledati krimić ovog tipa sa nekim poznatim američkim glumcima, ali gledano iz vizure zanata, MARIN BOI nimalo ne zaostaje za savremenim krimićima iz SAD ili Francuske.
Francusku sam naveo kao zemlju iz koje MARIN BOI uzima deo svog šmeka u rasponu od fetišističkog prikaza sveta kriminala svojstvenog Melvilleu do fascinacije prirodom i morem po kojoj je recimo poznat Besson. Kako IMDB kaže, debitant Jong-seok Yoon, pokazuje zavidnu veštinu u oblikovanju ovog elegantnog trilera. Kao što je kod Korejanaca već tradicionalno, on donosi sveć pristup kadriranju sa otvaranjam scena iz specifičnih uglova, a u finalu, u kome se pojavljuje solidan, mada ne i savršen CGI, ide putem totalne holivudske ekstravagance. Taj korejski pristup kadriranju ispraćen je relativno konvencionalnim, gotovo zapadnim pristupom tempu, doduše sa više francuskog no američkog šmeka u ekonomiji unutar scena. Međutim, nesumnjivo je da ovakav materijal niko na svetu više ne bi tretirao sa ovolikom pažnjom i elegancijom, osim možda ponekog Francuza kao što je Schoendoerffer.
Ipak, ono što mi je bilo najspornije to je u neku ruku prenatrpana priča koja ipak na kraju supeva da profunkcioniše. Iako junak realno ima previše motiva, i to motiva tipičnih za noir dakle sa sve zabranjenom romansom sa šefovom ženom, pritiskom policije, undercover ubacivanjem, kockarskim dugom i sl. - u krajnjoj instanci Jong-seok Yoon uspeva da to sve nekako opravda u svom scenariju. Ono što filmu daje posebnu draž jeste to što se u tačkama kada priča počne da deluje predvidljivo ili generic, obično desi neki preokret koji možda na preformuliše žanr ali promeša karte protivno očekivanju gledalaca a opet upravo u skladu sa njihovom potrebom da se prevaziđe kliše. Još je važnije to što film ne donosi nelogične preokrete. Svi preokreti su logični i dobro koncipirani, utemeljeni u priči, tako da ne tone u neki oportunizam, proizvoljnost ili poništavanje do tada izgrađene priče.
Iako MARIN BOI nema neki suštinski crossover potencija zbog koga bi obična publika morala da ga pogleda, sasvim je sigurno da čak i najtipičniji konzument zapadnog filma u njemu može da uživa. što se onih koji iz Koreje očekuju isključivo inovaciju tiče, ni oni neće naći previše toga novog u ovom filmu. Međutim, realno MARIN BOI je vrlo kvalitetan repertoarski film koji potvrđuje dominantnu poziciju Južne Koreje na internacionalnoj sceni.
* * * / * * * *
Iako je u par navrata polazio putem koji mi je delovao sumnjivo, kada sumiram utiske, MARIN BOI spada među korejske repertoarske filmove koji su mi se dopali. Gledano, izvan Bonga i Chan Wooka koji su klasa za sebe, Koreja ima sjajnu repertoarsku kinematografiju i sve je više njihovih filmova koji prevazilaze početnu derivativnost koja je opterećivala njihove izvorne blokbastere. S jedne strane, upravo kroz autore kao što je Bong Koreja predstavlja avangardu u domenu repertoarskog filma, dočim s druge strane, Koreja ima i drugu stranu repetoarskog filma a to je pokušaj nadholivuđivanja sa Holivudom, u nekim projektima koji možda nemaju neku veći internmacionalnu ubedljivost ili relevantnost ali stoje kao simbol snage korejske kinematografije da proizvede vlastitu varijaciju na holivudski kanon, kopiju koja je u ravni originala, homegrown film koji ne mora da se oslanja na originalnost i snalažljivost kako bi dobro stzajao pored holivudskog filma.
U tom smislu, MARIN BOI spada među projekte koji svakako nisu nužni za gledanje najširoj publici jer svakako lakše je gledati krimić ovog tipa sa nekim poznatim američkim glumcima, ali gledano iz vizure zanata, MARIN BOI nimalo ne zaostaje za savremenim krimićima iz SAD ili Francuske.
Francusku sam naveo kao zemlju iz koje MARIN BOI uzima deo svog šmeka u rasponu od fetišističkog prikaza sveta kriminala svojstvenog Melvilleu do fascinacije prirodom i morem po kojoj je recimo poznat Besson. Kako IMDB kaže, debitant Jong-seok Yoon, pokazuje zavidnu veštinu u oblikovanju ovog elegantnog trilera. Kao što je kod Korejanaca već tradicionalno, on donosi sveć pristup kadriranju sa otvaranjam scena iz specifičnih uglova, a u finalu, u kome se pojavljuje solidan, mada ne i savršen CGI, ide putem totalne holivudske ekstravagance. Taj korejski pristup kadriranju ispraćen je relativno konvencionalnim, gotovo zapadnim pristupom tempu, doduše sa više francuskog no američkog šmeka u ekonomiji unutar scena. Međutim, nesumnjivo je da ovakav materijal niko na svetu više ne bi tretirao sa ovolikom pažnjom i elegancijom, osim možda ponekog Francuza kao što je Schoendoerffer.
Ipak, ono što mi je bilo najspornije to je u neku ruku prenatrpana priča koja ipak na kraju supeva da profunkcioniše. Iako junak realno ima previše motiva, i to motiva tipičnih za noir dakle sa sve zabranjenom romansom sa šefovom ženom, pritiskom policije, undercover ubacivanjem, kockarskim dugom i sl. - u krajnjoj instanci Jong-seok Yoon uspeva da to sve nekako opravda u svom scenariju. Ono što filmu daje posebnu draž jeste to što se u tačkama kada priča počne da deluje predvidljivo ili generic, obično desi neki preokret koji možda na preformuliše žanr ali promeša karte protivno očekivanju gledalaca a opet upravo u skladu sa njihovom potrebom da se prevaziđe kliše. Još je važnije to što film ne donosi nelogične preokrete. Svi preokreti su logični i dobro koncipirani, utemeljeni u priči, tako da ne tone u neki oportunizam, proizvoljnost ili poništavanje do tada izgrađene priče.
Iako MARIN BOI nema neki suštinski crossover potencija zbog koga bi obična publika morala da ga pogleda, sasvim je sigurno da čak i najtipičniji konzument zapadnog filma u njemu može da uživa. što se onih koji iz Koreje očekuju isključivo inovaciju tiče, ni oni neće naći previše toga novog u ovom filmu. Međutim, realno MARIN BOI je vrlo kvalitetan repertoarski film koji potvrđuje dominantnu poziciju Južne Koreje na internacionalnoj sceni.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment