Konačno sam pogledao SERBIAN SCARS, danas u 19h, drug i ja smo bili potpuno sami u oronuloj sali bioskopa "zvezda". Film je prikazan sa digitalnog zapisa što je svemu dalo poseban grindhouse ugođaj.
U dubini duše, nadao sam se da će film biti odvratan na zabavan način, ali nije bio. Postoji mogućnost da sam ja malo izgubio sposobnost da uživam u smeću, a možda ovaj film nije loš na zabavan način.
Hajde da na početku postavimo SERBIAN SCARS u kontekst novog serbsploitation talasa. ZONA MRTVIH je daleko bolje od SERBIAN SCARS iako SCARSi imaju izvesnu superiornost u nekim važnim domenima. Pre svega, montaža SCARSa je mnogo bolja i čini film efikasnijim i nepretencioznijim od ZONE. SCARS ima onu klasičnu exploitation monatažu o kojoj sam već govorio kada sam pisao o DEATHSPORTu. Ni ne pretvara se da je reč o nekom ozbiljnom storytellingu već pokušava da iz materijala snimljenog za dva dinara napravi što efektniju celinu. Dok ZONA pada zbog tog pričam-ti-priču momenta.
Drugi superioran detalj je svakako gluma pošto SERBIAN SCARS ima više English-speakera u prvoj postavi, a i oni koji nisu bolje govore engleski od spornih članova ZONINE podele. Isto tako, SCARS realno ima mnogo jaču glumačku postavu, ne samo zbog Madsena, Dacascosa, pa čak i Huffa, nego i zbog Sergeja.
Ipak, uprkos ovim trima prednostima SCARSa, ZONA je mnogo bolji film. Iako su SCARS i ZONA snimani približno isti broj dana - ZONA je snimana 30, a SCARSi 28, ZONA nudi mnogo više akcije, mnogo više spektakularnih scena, mnogo više pucnjave. Iako ima lošije glumce, ZONA ima mnogo boljeg leada, pošto SCARSi pored živih Madsena i Dacascosa kao leada ima nedonošče Rajčića. Konačno, iako je lošije montirana, ZONA ima koherentniju priču, jasnije su namere junaka i njihovi problemi.
Konačno, u samom materijalu se vidi da je ZONA maštovitije realizovana. SCARS u svojim akcionim set-pieceovima ne prevazilazi nivo filma DO KOSKE.
U tom smislu, iako se ni u slučaju ZONE ni SCARSa ne može govoriti o stvarima koje iskoračuju previše izvan onoga što smo navikli da gledamo u domenu srpskih egzekucija tipičnih žanrrovskih figura (scene pucnjave i sl.), ZONA je ipak bliža boljim srpskim primerima takvih stvari nego SCARSi.
Dakle, ovo je film koji više liči na neki neuspeli srpski pokušaj žanrovskog filma nego na DTV. U tom smislu teško je naći poređenje u DTV tradiciji. Možda je eventualno Dolph Lundgren po ex-SSSRu snimao filmove ovog kapaciteta, uostalom njegovi DTV naslovi su poznati kao najslabiji u tom kvartetu Seagal-Van Damme-Snipes-Lundgren. Jedino je Dolph od ovih delija radio DTV sa istinski inept rediteljima, što Brent Huff u teoriji možda i nije, međutim sa saradnicima koje je imao u ovom filmu, sigurno da i nije mogao bolje.
Inside info kaže da je Huff bio očajan na snimanju i da je jedini razlog zbog kog je uopšte ostao do kraja bio honorar koji je očekivao i bez kog nije smeo da se vrati kući.
U tom smislu, Huff čak i glumi u filmu, kao i line producer Todd Whitaker, što SERBIAN SCARSu daje šarm studentskog filma.
Što se netačnosti i gluposti u filmu tiče, mislim da su Kunac i Ginger pobrojali većinu. Ja bih možda dodao da šiptarski terorista kog igra Madsen konstantno komentariše američki bejzbol i koristi ga kao metaforu za neke svoje priče, što je zaista dosta neobično ako imamo u vidu da bejzbol nije previše popularan u Evropi.
Međutim, ono što je moj primarni utisak vezan za ovaj film jeste ego trip iz koga je on nastao. Zaista je nestvarno da je neko toliko očigledno netalentovan za glumu, i toliko nefilmičan kao što je Vladimir Rajčić preduzeo ovoliku akciju ne bi li snimio svoj showcase i postao akciona zvezda. Tako nešto je pokušao Gidra, ali ne samo da je njegov finalni produkt bio mnogo zabavniji, uostalom radio ga je italo veteran Guido Zurlli, nego osim naših lokalnih glumaca, i koliko se sećam jednog šibadžije iz tadašnjih borilačkih filmova (da li je to bio neko tipa Bolo Yeunga ili tako nešto - koji ima jednu scenu snimljenu na nekoj plaži - očigledno mimo snimanja celog filma) zaista nema nijedno iole ugledno ime na špici. Potpuno je neverovatno da je Rajčić učinio toliki napor da dovede Madsena i Dacascosa, ljude koji imaju ne samo ime već i izvesni šarm u posrnulosti svojih karijera, a u krajnjoj liniji povremeno dobijaju barem epizodne uloge u theatrical naslovima. Zaista nijedan naslov u Dacascosovoj filmografiji recimo ne sugeriše da bi on spao na to da glumi sa Rajčićem i da mu bude sidekick.
S druge strane, potpuno iracionalna medijska promocija u kojoj već dve i po godine, Rajčići lažu našu javnost (što je njihovo pravo) i novinari koji sve te kaži objavljuju bez ikakve provere, dostiže svoj vrhunac u trenutku kad se film (nije) pojavio u bioskopima a gluposti i dalje nastavljaju da izlaze po štampi. To je posle Rajčićevog ego tripa svakako drugi najsnažniji utisak.
U dubini duše, nadao sam se da će film biti odvratan na zabavan način, ali nije bio. Postoji mogućnost da sam ja malo izgubio sposobnost da uživam u smeću, a možda ovaj film nije loš na zabavan način.
Hajde da na početku postavimo SERBIAN SCARS u kontekst novog serbsploitation talasa. ZONA MRTVIH je daleko bolje od SERBIAN SCARS iako SCARSi imaju izvesnu superiornost u nekim važnim domenima. Pre svega, montaža SCARSa je mnogo bolja i čini film efikasnijim i nepretencioznijim od ZONE. SCARS ima onu klasičnu exploitation monatažu o kojoj sam već govorio kada sam pisao o DEATHSPORTu. Ni ne pretvara se da je reč o nekom ozbiljnom storytellingu već pokušava da iz materijala snimljenog za dva dinara napravi što efektniju celinu. Dok ZONA pada zbog tog pričam-ti-priču momenta.
Drugi superioran detalj je svakako gluma pošto SERBIAN SCARS ima više English-speakera u prvoj postavi, a i oni koji nisu bolje govore engleski od spornih članova ZONINE podele. Isto tako, SCARS realno ima mnogo jaču glumačku postavu, ne samo zbog Madsena, Dacascosa, pa čak i Huffa, nego i zbog Sergeja.
Ipak, uprkos ovim trima prednostima SCARSa, ZONA je mnogo bolji film. Iako su SCARS i ZONA snimani približno isti broj dana - ZONA je snimana 30, a SCARSi 28, ZONA nudi mnogo više akcije, mnogo više spektakularnih scena, mnogo više pucnjave. Iako ima lošije glumce, ZONA ima mnogo boljeg leada, pošto SCARSi pored živih Madsena i Dacascosa kao leada ima nedonošče Rajčića. Konačno, iako je lošije montirana, ZONA ima koherentniju priču, jasnije su namere junaka i njihovi problemi.
Konačno, u samom materijalu se vidi da je ZONA maštovitije realizovana. SCARS u svojim akcionim set-pieceovima ne prevazilazi nivo filma DO KOSKE.
U tom smislu, iako se ni u slučaju ZONE ni SCARSa ne može govoriti o stvarima koje iskoračuju previše izvan onoga što smo navikli da gledamo u domenu srpskih egzekucija tipičnih žanrrovskih figura (scene pucnjave i sl.), ZONA je ipak bliža boljim srpskim primerima takvih stvari nego SCARSi.
Dakle, ovo je film koji više liči na neki neuspeli srpski pokušaj žanrovskog filma nego na DTV. U tom smislu teško je naći poređenje u DTV tradiciji. Možda je eventualno Dolph Lundgren po ex-SSSRu snimao filmove ovog kapaciteta, uostalom njegovi DTV naslovi su poznati kao najslabiji u tom kvartetu Seagal-Van Damme-Snipes-Lundgren. Jedino je Dolph od ovih delija radio DTV sa istinski inept rediteljima, što Brent Huff u teoriji možda i nije, međutim sa saradnicima koje je imao u ovom filmu, sigurno da i nije mogao bolje.
Inside info kaže da je Huff bio očajan na snimanju i da je jedini razlog zbog kog je uopšte ostao do kraja bio honorar koji je očekivao i bez kog nije smeo da se vrati kući.
U tom smislu, Huff čak i glumi u filmu, kao i line producer Todd Whitaker, što SERBIAN SCARSu daje šarm studentskog filma.
Što se netačnosti i gluposti u filmu tiče, mislim da su Kunac i Ginger pobrojali većinu. Ja bih možda dodao da šiptarski terorista kog igra Madsen konstantno komentariše američki bejzbol i koristi ga kao metaforu za neke svoje priče, što je zaista dosta neobično ako imamo u vidu da bejzbol nije previše popularan u Evropi.
Međutim, ono što je moj primarni utisak vezan za ovaj film jeste ego trip iz koga je on nastao. Zaista je nestvarno da je neko toliko očigledno netalentovan za glumu, i toliko nefilmičan kao što je Vladimir Rajčić preduzeo ovoliku akciju ne bi li snimio svoj showcase i postao akciona zvezda. Tako nešto je pokušao Gidra, ali ne samo da je njegov finalni produkt bio mnogo zabavniji, uostalom radio ga je italo veteran Guido Zurlli, nego osim naših lokalnih glumaca, i koliko se sećam jednog šibadžije iz tadašnjih borilačkih filmova (da li je to bio neko tipa Bolo Yeunga ili tako nešto - koji ima jednu scenu snimljenu na nekoj plaži - očigledno mimo snimanja celog filma) zaista nema nijedno iole ugledno ime na špici. Potpuno je neverovatno da je Rajčić učinio toliki napor da dovede Madsena i Dacascosa, ljude koji imaju ne samo ime već i izvesni šarm u posrnulosti svojih karijera, a u krajnjoj liniji povremeno dobijaju barem epizodne uloge u theatrical naslovima. Zaista nijedan naslov u Dacascosovoj filmografiji recimo ne sugeriše da bi on spao na to da glumi sa Rajčićem i da mu bude sidekick.
S druge strane, potpuno iracionalna medijska promocija u kojoj već dve i po godine, Rajčići lažu našu javnost (što je njihovo pravo) i novinari koji sve te kaži objavljuju bez ikakve provere, dostiže svoj vrhunac u trenutku kad se film (nije) pojavio u bioskopima a gluposti i dalje nastavljaju da izlaze po štampi. To je posle Rajčićevog ego tripa svakako drugi najsnažniji utisak.
No comments:
Post a Comment