Pogledao sam novi film William Malonea PARASOMNIA. Moram priznati da je Malone jedan od onih reditlja za čiji svaki film smatram da je zanimljiv, ali da isto tako nikada nije isporučio istinski zaokruženo delo. Njegovi raniji filmovi su uvek u nekim segmentima bivali bolji od onoga što treba da budu, i to paradoksalno dovodilo do toga da izgledaju kao da su slabiji nego što su mogli da budu. Malone se uvek koristio istrošenim, poznatim matricama i unapređivao ih je svojim specifičnim vizuelnim stilom u koji je unosio dosta uticaja ekspresionizma, dosta depalmijanske iracionalnosti i generalno činio da filmovi imaju određene arty deonice.
Malone svakako nije prvi reditelj koji se upleo u horor sa idejom da ga obogati arty detaljima, ekspresionizmom, iracionalnošću, bez previše brige za priču. Međuitim, Malone je verovatno jedini iz srednje generacije američkih B-reditelja koji je tim putem išao toliko daleko, u industriji koja generalno ne toleriše tu vrstu eksperimenta. Otud je i malone sada na ničijoj zemlji, ne radi vrhunski mainstream, ne radi ni exploitation već luta pustarama indie horora.
U tom smislu, PARASOMNIA je potentno ostvarenje indie horora koje kreće iz miljea kakav je karakterističan recimu za Lucky McKeeja i odlazi u pravcu raznih ekspresionističkih elemenata i završava blizu Tim Burtona.
Naravno, Malone je mnogo visceralniji od McKeeja i od Burtona tako da već od prvog kadra i špice vidimo da je reč o radu jednog samouverenog, iskusnog i veštog reditelja kome ni kasniji indie setting ne smeta previše. Ono gde film pada to su tipične neuralgične tačke horor filmova, poput scena sa policijom koja u većini naslova ovog tipa redovno izgleda kao višak, a kada pandura igra Jeffrey Combs deluje kao manje uspeli deo filma Stuarta Gordona iz osamdesetih. Iako Maloneov film ne pledira da nudi logičnu priču, ovaj segment sa policajcima prosto ne pripada inače vrlo konzistentnom univerzumu koji je u svim drugim segmentima Malone ostvario.
Međutim, ukoliko se čovek upusti u glednje Malonea i zna šta da očekuje, PARASOMNIA mu izuzev opterećujećg plota sa policijskom istragom nudi vizeulno ekspresivan pulpy tobogan, smešten u indie parametre. Ono što međutim, običan gledalac, ljubitelj žanra ili ne, ponovo ima kao problem sa Maloneom je gde smestiti ovaj film. Naime, PARSOMNIA je suviše pulpy za indie horor, koliko god bila neozbiljna i trashy u postavci ipak nije trash, a opet svi ovi elementi ma koliko zanatski bili vešto realizovani jako su daleko od mainstreama.
PARASOMNIA je dakle još jedan Maloneov naslov koji uprkos svojoj intrigantnosti i veštini nekako ne može da nađe svoje mesto na tržištu što je štta pšošto su popred Malonea i njegovi saradnici, naročito DP Christian Sebaldt sa kojim je radio i FEARDOTCOM. Sebaldt je napravio odličnu indie fotku, sa vrlo ambicioznim rešenjima, na malom budžetu, koja sasvim funkcionišu, a veštim rukovanjem objektivima dodao je celoj priči potrebnu oniričku atmosferu pošto se film bavi pitanjima spavanja i hipnoze.
* * * / * * * *
Malone svakako nije prvi reditelj koji se upleo u horor sa idejom da ga obogati arty detaljima, ekspresionizmom, iracionalnošću, bez previše brige za priču. Međuitim, Malone je verovatno jedini iz srednje generacije američkih B-reditelja koji je tim putem išao toliko daleko, u industriji koja generalno ne toleriše tu vrstu eksperimenta. Otud je i malone sada na ničijoj zemlji, ne radi vrhunski mainstream, ne radi ni exploitation već luta pustarama indie horora.
U tom smislu, PARASOMNIA je potentno ostvarenje indie horora koje kreće iz miljea kakav je karakterističan recimu za Lucky McKeeja i odlazi u pravcu raznih ekspresionističkih elemenata i završava blizu Tim Burtona.
Naravno, Malone je mnogo visceralniji od McKeeja i od Burtona tako da već od prvog kadra i špice vidimo da je reč o radu jednog samouverenog, iskusnog i veštog reditelja kome ni kasniji indie setting ne smeta previše. Ono gde film pada to su tipične neuralgične tačke horor filmova, poput scena sa policijom koja u većini naslova ovog tipa redovno izgleda kao višak, a kada pandura igra Jeffrey Combs deluje kao manje uspeli deo filma Stuarta Gordona iz osamdesetih. Iako Maloneov film ne pledira da nudi logičnu priču, ovaj segment sa policajcima prosto ne pripada inače vrlo konzistentnom univerzumu koji je u svim drugim segmentima Malone ostvario.
Međutim, ukoliko se čovek upusti u glednje Malonea i zna šta da očekuje, PARASOMNIA mu izuzev opterećujećg plota sa policijskom istragom nudi vizeulno ekspresivan pulpy tobogan, smešten u indie parametre. Ono što međutim, običan gledalac, ljubitelj žanra ili ne, ponovo ima kao problem sa Maloneom je gde smestiti ovaj film. Naime, PARSOMNIA je suviše pulpy za indie horor, koliko god bila neozbiljna i trashy u postavci ipak nije trash, a opet svi ovi elementi ma koliko zanatski bili vešto realizovani jako su daleko od mainstreama.
PARASOMNIA je dakle još jedan Maloneov naslov koji uprkos svojoj intrigantnosti i veštini nekako ne može da nađe svoje mesto na tržištu što je štta pšošto su popred Malonea i njegovi saradnici, naročito DP Christian Sebaldt sa kojim je radio i FEARDOTCOM. Sebaldt je napravio odličnu indie fotku, sa vrlo ambicioznim rešenjima, na malom budžetu, koja sasvim funkcionišu, a veštim rukovanjem objektivima dodao je celoj priči potrebnu oniričku atmosferu pošto se film bavi pitanjima spavanja i hipnoze.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment