Otišao sam da gledam 17 AGAIN ali pošto je došlo do neke omaške u programu, pogledao sam WOLVERINE Gavina Hooda.
Moram da se složim sa svima onima kojima ovaj film, hm, nije loš. Zapravo, ne mogu da kažem da nije loš, jer, loš je, ali sam kao i Mehmet prijatno iznenađen time koliko je ovaj film nekako potpuno u redu. Očekivao sam trainwreck neviđenih razmera i nisam ga dobio. Štaviše, moram priznati, ma koliko blasfemično zvuučalo, WOLVERINE je verovatno X-MEN film u kome sam najviše uživao. Moram priznati, ja sam najviše očekivao od prvog dela i on mi je bio dosta slab. Drugi deo mi je od ovih koji se nude, na nivou čiste izvedbe verovatno najbolji, međutim WOLVERINE mi je najprijatniji.
Iako je svakome jasno da Gavin Hood nije dorastao snimanju holivudskog spektakla, da WOLVERINE ne izgleda kao film od 140 miliona dolara, da su efekti zaista očajni a u slučaju Xavierove pojave graniče se sa grotesknim, nekako ovaj film ima prednost u odnosu na VEĆINU Marvel filmova, izuzev BLADEa i PUNISHER: WAR ZONE u tome što je potpuno nepetenciozan.
Ja ne potcenjujem potencijale stripa, Mehmet mi je svedok. Pokušavam da marljivo čitam razne stvari i cenim ih. Međutim, ta količina naknadne pameti koju autori unose u Marvel filmove mi je postala ogavna a X-MEN je bio najagresivniji primer toga. Singer je tolio insistirao na svemu onome što X-MEN konotativno reprezentuje da je zaboravio da pravi film o ljudima kojima izlaze metalne kandže iz šake, for fuck's sake. Mislim, da, okej, to ima neko značenje, i lepo je da to znaš, ali kao što je sam strip uspeo da se za svoje pravo na značenje izbori kroz bavljenje totalnim pulpom, i ti druže takođe moraš da se za to izboriš teškim putem. Ekipa poput Singera nije bila spremna na to. Svi su prilazili materiji kao da snimaju nobelovca, ali X-MEN nažaost neće sam od sebe da napravi genijalan film, i zato su ti filmovi meandrirali između potpune infantilnosti i nepodnošljive pretenzije.
E sad, Gavin Hood je otišao u drugi ekstrem i snimio je film koji izgleda kao film o čoveku kome izlazi gvozdena oštrica iz šake. I u tom smislu koliko se Singer bavio "pravom merom stripa" u konotativnom smislu, Hood se njome bavi u denotativnom smislu. i zato WOLVERINE izgleda kao neki B-film iz 1985., kao Lundgrenov PUNISHER. Okej, naravno, nije toliko juicy, nasilan, infantilan, ali je to u suštini B-film.
I kao takav je sasvim podnošljiv. Tu su hammy glumci koji rade posao poput Danny Hustona, koga ja obožavam i mislim da je najzad dobio adekvatan tretman kao supporting player u holivudskim filmovima. Meni je i Ryan Reynolds, ma koliko Deadpool bio blasfemično odrađen kao lik, sasvim u redu. Jackman i Schreiber su takođe u skladu sa zadatkom. Niko neće dobiti oskara za glumu ovde, šmira se na sve strane, ali to je okej jer ovo je B-film o čoveku kome izrasta gvožđe iz ruke.
Ako neko očekuje nešto drugo, to ovde neće dobiti. Ovde nema metafore, nema nekog dubljeg značenja (osim onih koja ima svaki film snimljen u skladu sa konvencijama) i nema onog transgresivnog potencijala stripa. Međutim, ono što postoji, za razliku od WATCHMENa, jeste da IMA FILMA. Ovo je osrednji, tanak, sporadično dosadan film, ali je IPAK FILM, što se za WATCHMEN teško može reći.
U tom smislu, ma koliko delovalo degradirujuće u odnosu na perfekcionisičke ekranizacije stripova, WOLVERINE je povratak esenciji i jedan korak koji, ma koliko da je trapav, treba pozdraviti. Najzad imamo film a ne pretencioznu stilski neujednačenu slikovnicu po stripu. Štaviše, upravo zbog tog sniženog ključa u svakom smislu, WOLVERINE je jedan od retkih modernih comic book filmova koji meni čak deluje relativno konzistentno i ubedljivo u spoju realnosti i comic book mašte. A taj spoj funkcioniše jer je sve movie. Čovek kome raste metalna kandža i ruke, sreće stock movie karaktere i to onda pije vodu.
BTW, čak mi je i montažna sekvenca tokom špice koju sam nazvao CRNI GRUJA SA SUPERMOĆIMA gotivnija od montažne sekvence u WATCHMENu.
* * 1/2 / * * * *
Moram da se složim sa svima onima kojima ovaj film, hm, nije loš. Zapravo, ne mogu da kažem da nije loš, jer, loš je, ali sam kao i Mehmet prijatno iznenađen time koliko je ovaj film nekako potpuno u redu. Očekivao sam trainwreck neviđenih razmera i nisam ga dobio. Štaviše, moram priznati, ma koliko blasfemično zvuučalo, WOLVERINE je verovatno X-MEN film u kome sam najviše uživao. Moram priznati, ja sam najviše očekivao od prvog dela i on mi je bio dosta slab. Drugi deo mi je od ovih koji se nude, na nivou čiste izvedbe verovatno najbolji, međutim WOLVERINE mi je najprijatniji.
Iako je svakome jasno da Gavin Hood nije dorastao snimanju holivudskog spektakla, da WOLVERINE ne izgleda kao film od 140 miliona dolara, da su efekti zaista očajni a u slučaju Xavierove pojave graniče se sa grotesknim, nekako ovaj film ima prednost u odnosu na VEĆINU Marvel filmova, izuzev BLADEa i PUNISHER: WAR ZONE u tome što je potpuno nepetenciozan.
Ja ne potcenjujem potencijale stripa, Mehmet mi je svedok. Pokušavam da marljivo čitam razne stvari i cenim ih. Međutim, ta količina naknadne pameti koju autori unose u Marvel filmove mi je postala ogavna a X-MEN je bio najagresivniji primer toga. Singer je tolio insistirao na svemu onome što X-MEN konotativno reprezentuje da je zaboravio da pravi film o ljudima kojima izlaze metalne kandže iz šake, for fuck's sake. Mislim, da, okej, to ima neko značenje, i lepo je da to znaš, ali kao što je sam strip uspeo da se za svoje pravo na značenje izbori kroz bavljenje totalnim pulpom, i ti druže takođe moraš da se za to izboriš teškim putem. Ekipa poput Singera nije bila spremna na to. Svi su prilazili materiji kao da snimaju nobelovca, ali X-MEN nažaost neće sam od sebe da napravi genijalan film, i zato su ti filmovi meandrirali između potpune infantilnosti i nepodnošljive pretenzije.
E sad, Gavin Hood je otišao u drugi ekstrem i snimio je film koji izgleda kao film o čoveku kome izlazi gvozdena oštrica iz šake. I u tom smislu koliko se Singer bavio "pravom merom stripa" u konotativnom smislu, Hood se njome bavi u denotativnom smislu. i zato WOLVERINE izgleda kao neki B-film iz 1985., kao Lundgrenov PUNISHER. Okej, naravno, nije toliko juicy, nasilan, infantilan, ali je to u suštini B-film.
I kao takav je sasvim podnošljiv. Tu su hammy glumci koji rade posao poput Danny Hustona, koga ja obožavam i mislim da je najzad dobio adekvatan tretman kao supporting player u holivudskim filmovima. Meni je i Ryan Reynolds, ma koliko Deadpool bio blasfemično odrađen kao lik, sasvim u redu. Jackman i Schreiber su takođe u skladu sa zadatkom. Niko neće dobiti oskara za glumu ovde, šmira se na sve strane, ali to je okej jer ovo je B-film o čoveku kome izrasta gvožđe iz ruke.
Ako neko očekuje nešto drugo, to ovde neće dobiti. Ovde nema metafore, nema nekog dubljeg značenja (osim onih koja ima svaki film snimljen u skladu sa konvencijama) i nema onog transgresivnog potencijala stripa. Međutim, ono što postoji, za razliku od WATCHMENa, jeste da IMA FILMA. Ovo je osrednji, tanak, sporadično dosadan film, ali je IPAK FILM, što se za WATCHMEN teško može reći.
U tom smislu, ma koliko delovalo degradirujuće u odnosu na perfekcionisičke ekranizacije stripova, WOLVERINE je povratak esenciji i jedan korak koji, ma koliko da je trapav, treba pozdraviti. Najzad imamo film a ne pretencioznu stilski neujednačenu slikovnicu po stripu. Štaviše, upravo zbog tog sniženog ključa u svakom smislu, WOLVERINE je jedan od retkih modernih comic book filmova koji meni čak deluje relativno konzistentno i ubedljivo u spoju realnosti i comic book mašte. A taj spoj funkcioniše jer je sve movie. Čovek kome raste metalna kandža i ruke, sreće stock movie karaktere i to onda pije vodu.
BTW, čak mi je i montažna sekvenca tokom špice koju sam nazvao CRNI GRUJA SA SUPERMOĆIMA gotivnija od montažne sekvence u WATCHMENu.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment