Pogledao sam vrlo interesantan australijski indie triler/horor ACOLYTES izvesnog Jon Hewitta. Koliko vidim, Hewitt je pedesetogodišnjak i radio je nekoliko stvari pre ovog filma, međutim, po ACOLYTES bi se pre reklo da je reč o debitantskom filmu nekog aspiring filmmakera. U svakom slučaju posle ovog filma a na osnovu opisa naslova REDBALL i BLOODLUST (navodno zabranjenog u Britaniji) svakak0o bih potražio i njegove ranije filmove.
Naime, ACOLYTES savršeno simulira stil skrupuloznog indie filma na liniji Gus Van Santa i Larry Clarka, kako kroz glumu glavnih likova, tako i kroz dizajn i fotografiju i ACOLYTES (izuzev dosta traljavog tona na mojoj kopiji) deluje kao prilično upmarket film. Govori o troje mladih koji shvataju da su locirali grob jedne od žrtava serijskog ubice. Odlučuju da ga kontaktiraju i ucene, na krajnje neobičan način.
Ono što Hewittov film izdvaja od tipičnog edgy gritty Sundance trilera oslovnjenog na gusvansantovsku formu jesu vrlo oštri preokrti. Dok se kod Gus Van Santa priča razvija čehovljevski bez prevelikih preokreta, ovde su junaci raspoloženi za razne nestašluke a u par navrata scenaristi i preteruju u izvrtanju priče radi preokreta.
Međutim, Hewitt uspeva da napravi odličnu atmosferu i da u 87 minuta trajanja svoju već dosta puta viđenu priču učini svežom, pa čak i na tom nivou indie filma vrlo konkurentnom. zaista, u tom Gus Van Sant/Larry Clark univerzumu, Hewitt uopšte ne zaostaje na nivou vizuelne kulture.
Ono što ostaje kao pitanje jeste ravnoteža izmešđu žanrovske supstance i arty filma. Naime, u pojdinim deonicima žanr zahtev brži tempo, dok u nekim deonicama arty faktura zahteva mirniju manje senzacionalističku priču. Iako je ACOLYTES pitak film, čini mi se da hewitt nije uvek najbolje mirio te dve tendencije. Ipak, iako ACOLYTES možda nije veliki domet svakako stoji kao solidan primer genrebendinga.
* * 1/2 / * * * *
Naime, ACOLYTES savršeno simulira stil skrupuloznog indie filma na liniji Gus Van Santa i Larry Clarka, kako kroz glumu glavnih likova, tako i kroz dizajn i fotografiju i ACOLYTES (izuzev dosta traljavog tona na mojoj kopiji) deluje kao prilično upmarket film. Govori o troje mladih koji shvataju da su locirali grob jedne od žrtava serijskog ubice. Odlučuju da ga kontaktiraju i ucene, na krajnje neobičan način.
Ono što Hewittov film izdvaja od tipičnog edgy gritty Sundance trilera oslovnjenog na gusvansantovsku formu jesu vrlo oštri preokrti. Dok se kod Gus Van Santa priča razvija čehovljevski bez prevelikih preokreta, ovde su junaci raspoloženi za razne nestašluke a u par navrata scenaristi i preteruju u izvrtanju priče radi preokreta.
Međutim, Hewitt uspeva da napravi odličnu atmosferu i da u 87 minuta trajanja svoju već dosta puta viđenu priču učini svežom, pa čak i na tom nivou indie filma vrlo konkurentnom. zaista, u tom Gus Van Sant/Larry Clark univerzumu, Hewitt uopšte ne zaostaje na nivou vizuelne kulture.
Ono što ostaje kao pitanje jeste ravnoteža izmešđu žanrovske supstance i arty filma. Naime, u pojdinim deonicima žanr zahtev brži tempo, dok u nekim deonicama arty faktura zahteva mirniju manje senzacionalističku priču. Iako je ACOLYTES pitak film, čini mi se da hewitt nije uvek najbolje mirio te dve tendencije. Ipak, iako ACOLYTES možda nije veliki domet svakako stoji kao solidan primer genrebendinga.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment