Pogledao sam FAST AND FURIOUS Justina Lina u bioskopu.
Ako se izuzme TOKYO DRIFT koji je zaista bio najinteresantniji u seriji zbog tokijskih lokacija, ovaj četvrti deo je verovatno najsolidniji film. Meni je prvi bio tanak i u njemu uopšte nisam video potencijal da bude franchise-starter i moram priznati da su mi svi kasniji nastavci uključujući i grozni Singletonov 2 FAST 2 FURIOUS bili zanimljiviji iako je 2 FAST realno gori od prvog dela.
Ono što mi je bila osnovna karakteristika prvog filma prenosi se i u četvrti, a to je da se suočavamo sa totalno B-filmom koji je realizovan sa sterilnošću A-filma. Dok su 2 FAST i DRIFT imali neku upečatljivost u settingu, prvi i četvrti se dešavaju na lokacijama tipičnog 70s car chase filma, dakle Kalifornija, Meksiko i sl. ali nemaju taj juice 70s car filmova. U tom smislu Tarantinov DEATH PROOF je primer te vrste filma koja je overflowing with juice.
Ako bismo napravili analogiju sa kolima, a ona je sasvim legitimna u ovom slučaju, FAST AND FURIOUS je priča o nabudženim muscle cars a realizovana je kao klasičan assembly line proizvod, sa svim mogućim kočnicama koje obezbeđuju bezbednost gledalaca.
Ovo je redak film o automobilima u kome reditelj ne uspeva da fetišizuje kola. Čak je i FANTOM, nekih stotinak puta jeftiniji film otišao dalje u čistoj fetišizaciji kola od FAST AND FURIOUS. Isto tako, FANTOM ima više autentičnih vozačkih majstorija, pošto je FAST AND FURIOUS toliko opterećen CGI efektima, da se uopšte ne dobija utisak impresivnih driving skillsa kaskaderske ekipe što je valjda suština ove vrste filma.
FAST AND FURIOUS je paradokalno najmanje zanimljiv kada krene vožnja, i najbolja akciona scena u filmu je footchase što je poseban paradoks sa car chase movie.
Isto važi i za ostatak filma, Vin Diesel i Paul Walker su cool, ali Linova režija je sterilna, bez nekog jasnog stava, Lin vrlo mejnstrimaški beleži priču i vidi se da zna većinu stvari na nivou zanata ali prosto nema tu neke naročite energije. Iz ove vizure, potpuno je nejasno kako je Justin Lin uopšte došao u poziciju da bude hip reditelj u nekom trenutku.
Međutim, isto tako, sasvim je jasno zašto je ovaj film bio toliki hit. U sezoni kada je publika iznurena WATCHMENom i ostalim prtencioznim blokbasterima, ovaj film je ponudio stara dobra balana zadovoljstva koja nikoga ne opterećuju, snimili su seksi ribe, kola, mišićave glumce, pucnjavu, i narod je pohrlio da to vidi da se malo odmori. Otuzd je šteta što umesto Johna Cene, Harlin u 12 ROUNDS nije imao nekog glumca pošto je to mnogo superiorniji film ovog tipa, i sigurno bi bio veći hit.
Isto važi i u odnosu na ovu franšizu. FAST AND FURIOUS bi bio sočniji da ga je režirao neki potvrđeni veteran.
* * / * * * *
Ako se izuzme TOKYO DRIFT koji je zaista bio najinteresantniji u seriji zbog tokijskih lokacija, ovaj četvrti deo je verovatno najsolidniji film. Meni je prvi bio tanak i u njemu uopšte nisam video potencijal da bude franchise-starter i moram priznati da su mi svi kasniji nastavci uključujući i grozni Singletonov 2 FAST 2 FURIOUS bili zanimljiviji iako je 2 FAST realno gori od prvog dela.
Ono što mi je bila osnovna karakteristika prvog filma prenosi se i u četvrti, a to je da se suočavamo sa totalno B-filmom koji je realizovan sa sterilnošću A-filma. Dok su 2 FAST i DRIFT imali neku upečatljivost u settingu, prvi i četvrti se dešavaju na lokacijama tipičnog 70s car chase filma, dakle Kalifornija, Meksiko i sl. ali nemaju taj juice 70s car filmova. U tom smislu Tarantinov DEATH PROOF je primer te vrste filma koja je overflowing with juice.
Ako bismo napravili analogiju sa kolima, a ona je sasvim legitimna u ovom slučaju, FAST AND FURIOUS je priča o nabudženim muscle cars a realizovana je kao klasičan assembly line proizvod, sa svim mogućim kočnicama koje obezbeđuju bezbednost gledalaca.
Ovo je redak film o automobilima u kome reditelj ne uspeva da fetišizuje kola. Čak je i FANTOM, nekih stotinak puta jeftiniji film otišao dalje u čistoj fetišizaciji kola od FAST AND FURIOUS. Isto tako, FANTOM ima više autentičnih vozačkih majstorija, pošto je FAST AND FURIOUS toliko opterećen CGI efektima, da se uopšte ne dobija utisak impresivnih driving skillsa kaskaderske ekipe što je valjda suština ove vrste filma.
FAST AND FURIOUS je paradokalno najmanje zanimljiv kada krene vožnja, i najbolja akciona scena u filmu je footchase što je poseban paradoks sa car chase movie.
Isto važi i za ostatak filma, Vin Diesel i Paul Walker su cool, ali Linova režija je sterilna, bez nekog jasnog stava, Lin vrlo mejnstrimaški beleži priču i vidi se da zna većinu stvari na nivou zanata ali prosto nema tu neke naročite energije. Iz ove vizure, potpuno je nejasno kako je Justin Lin uopšte došao u poziciju da bude hip reditelj u nekom trenutku.
Međutim, isto tako, sasvim je jasno zašto je ovaj film bio toliki hit. U sezoni kada je publika iznurena WATCHMENom i ostalim prtencioznim blokbasterima, ovaj film je ponudio stara dobra balana zadovoljstva koja nikoga ne opterećuju, snimili su seksi ribe, kola, mišićave glumce, pucnjavu, i narod je pohrlio da to vidi da se malo odmori. Otuzd je šteta što umesto Johna Cene, Harlin u 12 ROUNDS nije imao nekog glumca pošto je to mnogo superiorniji film ovog tipa, i sigurno bi bio veći hit.
Isto važi i u odnosu na ovu franšizu. FAST AND FURIOUS bi bio sočniji da ga je režirao neki potvrđeni veteran.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment