ogledao sam prvi od dva filma o Jacques Mesrineu koji je režirao Jean-Francous Richet. Prvi se zove L'INSTINCT DE MORT i da nije reč o priči podeljenoj od dva filma, mogao bi da računa na neku od najviših ocena. Ovako, ne mogu ga oceniti sa više od * * * .
Richet je imao neuspelu avanturu u Holivudu. Iako solidan film, njegov ASSAULT ON PRECINT 13 nije prošao naročito dobro. Međutim, ono što ga nije ubilo učinilo ga je jačim, iz Amerike se vratio sa zanatskom veštinom i kredibilitetom da privuče veći budžet. Otud diptih o Mesrineu ima budžet od 80 miliona dolara (ilustracije radi MUNICH koji se bavi sličnom epohom, u formi jednog ali zato vrlo dugog filma, imao je budžet od 75) i samo u prvom filmu dešava de kroz cele šezdesete na prostoru od Francuske, preko Kanade i Španije do Arizone.
Rekonstrukcija epohe je briljantna, na tankoj granici između moviea i realizma, na tragu već pomenutog MUNICHa, u smeru kog se ni sam Michael Mann ne bi postideo. Kostimi i scenografija su besprekorni i igraju važnu ulogu u priči.
Richet prilazi Mesrineu sa otvorenim simpatijama. On je glavni lik i njegova motivacija je jasna. Ono što je u domenu iracionalnog a takođe funkcioniše, to je njegova surovost i odvažnost u vršenju krivičnih dela koja ga je učinila atipičnim kriminalcema na kraju i public enemyjem. Iako nije potpuni ludak kao Australijanac iz istinite priče i filma CHOPPER, Mesrineu nisu strani izlivi ludila, ali kako nam ga Richet prikazuje oni su obično vezani za situacije u kojima ga frustrira neka nepravda.
Uprkos ograničenjima koja nameće forma od dva filma (verovatno osmišljena kako bi se film isplatio na blagajnama, to jest kako bi ista publika otišla dva puta da vidi isti film) a ona su pre svega vezana za to da film ne funkcioniše kao koherentna celina, Richet uspeva da postavi dosta dobar zamajac priče i film uglavnom uspeva da prevaziđe okvire tipične hronike o usponu i padu jednog kriminalca, nudi likove za koje se gledalac vezuje i istinski napete situacije. Film se zaključuje cliffhangerom koji nije nepodnošljiv, koga ne zanima dalje nije ucenjen da gleda, ali definitivno film se zaključuje na kraju jednog poglavlja u Mesrineovom životu posle koga je jasno da će doći još zanimljivih događaja. Otud je interesantno da drugi film L'ENNEMI PUBLIC nije dostigao box-office prvog.
Cassell nesumnjivo nosi ceo film i nudi vrlo ubedljivu i harizmatičnu interpretaciju Mesrinea, kako u scenama porodičnog života tako i u akciji. U drugom filmu će mu psaringovati Mathieu Amalric i Samuel Le Bihan pa ćemo videti da li će oni ublažiti njegovu dominaciju.
Richetova rediteljska rešenja su mahom maestralna. Film je smešten u šezdesete i sedamdesete i Richet koristi dosta rediteljskih rešenja iz tadašnjih filmova, pomešanih sa savremenim tehničkim kapacitetima. Richet maestralno koristi depalmijanske split-screenove a direktor fotografije Robert Gantz (kog sam zapazio još u vreme MINDHUNTERSa) uspeva da napravi fakturu slike karakterističnu za tadašnje filmove (verujem da se to još bolje vidi u bioskopu nego na DVD ripu).
U svakom slučaju, čak i u domenu megaspektakla, što L'INSTINCT DE MORT svakako jeste, Cassell potvrđuje svoju harizmatičnost i pokazuje da je što se izbora projekata tiče i dalje najrelevantnija francuska zvezda.
* * * / * * * *
Richet je imao neuspelu avanturu u Holivudu. Iako solidan film, njegov ASSAULT ON PRECINT 13 nije prošao naročito dobro. Međutim, ono što ga nije ubilo učinilo ga je jačim, iz Amerike se vratio sa zanatskom veštinom i kredibilitetom da privuče veći budžet. Otud diptih o Mesrineu ima budžet od 80 miliona dolara (ilustracije radi MUNICH koji se bavi sličnom epohom, u formi jednog ali zato vrlo dugog filma, imao je budžet od 75) i samo u prvom filmu dešava de kroz cele šezdesete na prostoru od Francuske, preko Kanade i Španije do Arizone.
Rekonstrukcija epohe je briljantna, na tankoj granici između moviea i realizma, na tragu već pomenutog MUNICHa, u smeru kog se ni sam Michael Mann ne bi postideo. Kostimi i scenografija su besprekorni i igraju važnu ulogu u priči.
Richet prilazi Mesrineu sa otvorenim simpatijama. On je glavni lik i njegova motivacija je jasna. Ono što je u domenu iracionalnog a takođe funkcioniše, to je njegova surovost i odvažnost u vršenju krivičnih dela koja ga je učinila atipičnim kriminalcema na kraju i public enemyjem. Iako nije potpuni ludak kao Australijanac iz istinite priče i filma CHOPPER, Mesrineu nisu strani izlivi ludila, ali kako nam ga Richet prikazuje oni su obično vezani za situacije u kojima ga frustrira neka nepravda.
Uprkos ograničenjima koja nameće forma od dva filma (verovatno osmišljena kako bi se film isplatio na blagajnama, to jest kako bi ista publika otišla dva puta da vidi isti film) a ona su pre svega vezana za to da film ne funkcioniše kao koherentna celina, Richet uspeva da postavi dosta dobar zamajac priče i film uglavnom uspeva da prevaziđe okvire tipične hronike o usponu i padu jednog kriminalca, nudi likove za koje se gledalac vezuje i istinski napete situacije. Film se zaključuje cliffhangerom koji nije nepodnošljiv, koga ne zanima dalje nije ucenjen da gleda, ali definitivno film se zaključuje na kraju jednog poglavlja u Mesrineovom životu posle koga je jasno da će doći još zanimljivih događaja. Otud je interesantno da drugi film L'ENNEMI PUBLIC nije dostigao box-office prvog.
Cassell nesumnjivo nosi ceo film i nudi vrlo ubedljivu i harizmatičnu interpretaciju Mesrinea, kako u scenama porodičnog života tako i u akciji. U drugom filmu će mu psaringovati Mathieu Amalric i Samuel Le Bihan pa ćemo videti da li će oni ublažiti njegovu dominaciju.
Richetova rediteljska rešenja su mahom maestralna. Film je smešten u šezdesete i sedamdesete i Richet koristi dosta rediteljskih rešenja iz tadašnjih filmova, pomešanih sa savremenim tehničkim kapacitetima. Richet maestralno koristi depalmijanske split-screenove a direktor fotografije Robert Gantz (kog sam zapazio još u vreme MINDHUNTERSa) uspeva da napravi fakturu slike karakterističnu za tadašnje filmove (verujem da se to još bolje vidi u bioskopu nego na DVD ripu).
U svakom slučaju, čak i u domenu megaspektakla, što L'INSTINCT DE MORT svakako jeste, Cassell potvrđuje svoju harizmatičnost i pokazuje da je što se izbora projekata tiče i dalje najrelevantnija francuska zvezda.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment