Pogledao sam MY BLOODY VALENTINE Patrick Lussiera. U univerzumu besmislenih rimejkova koje kruniše Nispelov potpuno besmisleni FRIDAY o kome sam već pisao kao nečemu što me je izrazito uznemirilo, VALENTINE nije baš najgore smeće koje je neko mogao da snimi, a uostalom ako imamo u vidu i ceo 3D gimmick, možda ima i nekog williamcastleovskog opravdanja za ovakav film.
Prosto, sa ili bez 3D gimmicka, 2009. godine je potreban naročiti entuizijazam da bi se pogledao ovakav film. Ne kažem da sad padaju oko mene filmovi vredniji gledanja, ali ipak revival ove forme slasher filma bez ikakvog osveženja (kakvo je recimo nudio SCREAM) zaista nema previše smisla. Fotografiju sa tim prevelikim oštrinama ne bih komentarisao, pošto to verovatno prositiče iz određenih uslovnosti 3D snimanja. Isto važi i za samu kompoziciju ubistava u kojima ima dosta predmeta koji lete po dubini kadra, a što pretpostavljam ima snažniji efekat kad se gleda u 3D.
Međutim koje se tu pojavljuje veliko je kao kuća. Naime, sve je to u redu, exploitation baziran na arhaičnoj formi, 3D gimmick i sl. Ali čemu onda duge dijaloške scene? Hoće neko da mi kaže da i one dobro izgledaju u 3D? Mislim, OK, ja znam da su snimane drame u 3D, svi znamo da je i Hitchcock hteo da radi svoje kamerne komade u 3D ali nekako bih rekao da Lussier ovde nije iz tog razloga snimao te dramske scene.
S druge strane, histerija oko Lussierovih ubistava mi je takođe nejasna. Okej, da, VALENTNE verovatno ima za nijansu razrađenija i veselija ubistva nego neki drugi gnusni slasheri prikazani nedavno, ali to što Lussierove lešine od scena ubistava pokazuju nekakav puls ne znači da su sasvim zdrave, niti da ijedan od brojnih udaraca pijukom zaista boli.
Ono na čemu MY BLOODY VALENTINE pada je upravo ta iznenadna Lussierova potreba da nam pored toga što snima exploitation po arhaičnom blueprintu, i pravi 3D extravaganzu, još sve to kao uobliči u kao neku priču. I tu nažalost lobuje, jer uz sve simpatije prema eksploataciji, žanru i sl. ovakav MY BLOODY VALENTINE ipak ne može da prođe kao PRIČA i kao OZBILJAN FILM.
MY BLOODY VALENTINE je koncipiran kao cirkus i trebalo je da ostane cirkus. Sa svojim pokušajem da bude film, postaje priličan promašaj. Jedina stvar koja me čudi u celom ovom slučaju je to što film nije bio bolan za gledanje. Zaista sam progutao dosta glatko, bez većih problema, valjda je praznina celog koncepta lišila film bilo kakve težine kojom pritiska gledaoca. MY BLOODY VALENTINE je slab i dosadan film koji nekako, ne znam kako, ne ostavlja utisak dosade. valjda je toliko šupalj da ne može ni da iziritira.
U svakom slučaju, MY BLOODY VALENTINE je još jedan od filmova za koje mi nije jasno kako su uspeli da na neki način budu event u svetu žanra. Okej, niko nije rekao da je ovo neko epohalno ostvarenje ali izmamio je neke sasvim neutemeljene simpatije koje ne shvatam ni u jednom aspektu.
* 1/2 / * * * *
Prosto, sa ili bez 3D gimmicka, 2009. godine je potreban naročiti entuizijazam da bi se pogledao ovakav film. Ne kažem da sad padaju oko mene filmovi vredniji gledanja, ali ipak revival ove forme slasher filma bez ikakvog osveženja (kakvo je recimo nudio SCREAM) zaista nema previše smisla. Fotografiju sa tim prevelikim oštrinama ne bih komentarisao, pošto to verovatno prositiče iz određenih uslovnosti 3D snimanja. Isto važi i za samu kompoziciju ubistava u kojima ima dosta predmeta koji lete po dubini kadra, a što pretpostavljam ima snažniji efekat kad se gleda u 3D.
Međutim koje se tu pojavljuje veliko je kao kuća. Naime, sve je to u redu, exploitation baziran na arhaičnoj formi, 3D gimmick i sl. Ali čemu onda duge dijaloške scene? Hoće neko da mi kaže da i one dobro izgledaju u 3D? Mislim, OK, ja znam da su snimane drame u 3D, svi znamo da je i Hitchcock hteo da radi svoje kamerne komade u 3D ali nekako bih rekao da Lussier ovde nije iz tog razloga snimao te dramske scene.
S druge strane, histerija oko Lussierovih ubistava mi je takođe nejasna. Okej, da, VALENTNE verovatno ima za nijansu razrađenija i veselija ubistva nego neki drugi gnusni slasheri prikazani nedavno, ali to što Lussierove lešine od scena ubistava pokazuju nekakav puls ne znači da su sasvim zdrave, niti da ijedan od brojnih udaraca pijukom zaista boli.
Ono na čemu MY BLOODY VALENTINE pada je upravo ta iznenadna Lussierova potreba da nam pored toga što snima exploitation po arhaičnom blueprintu, i pravi 3D extravaganzu, još sve to kao uobliči u kao neku priču. I tu nažalost lobuje, jer uz sve simpatije prema eksploataciji, žanru i sl. ovakav MY BLOODY VALENTINE ipak ne može da prođe kao PRIČA i kao OZBILJAN FILM.
MY BLOODY VALENTINE je koncipiran kao cirkus i trebalo je da ostane cirkus. Sa svojim pokušajem da bude film, postaje priličan promašaj. Jedina stvar koja me čudi u celom ovom slučaju je to što film nije bio bolan za gledanje. Zaista sam progutao dosta glatko, bez većih problema, valjda je praznina celog koncepta lišila film bilo kakve težine kojom pritiska gledaoca. MY BLOODY VALENTINE je slab i dosadan film koji nekako, ne znam kako, ne ostavlja utisak dosade. valjda je toliko šupalj da ne može ni da iziritira.
U svakom slučaju, MY BLOODY VALENTINE je još jedan od filmova za koje mi nije jasno kako su uspeli da na neki način budu event u svetu žanra. Okej, niko nije rekao da je ovo neko epohalno ostvarenje ali izmamio je neke sasvim neutemeljene simpatije koje ne shvatam ni u jednom aspektu.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment