Pogledao sam ROBOT JOX Stuarta Gordona, sa zakašnjenjem, velikim zakašnjenjem. Reč je o filmu koji suštinski potiče iz iste berbe kao i Manoogianova ARENA, tisti je producent i okolnosti snimanja u Italiji, i ponovo je reč o jedno bezobraznom i efektnom B-filmu. ROBOT JOX se sasvim jasno nadovezuje na dve histerija svoga doba. Jedna su Transformersi, druga su japanske mecha anime.
I u ovom filmu Gordon ima dovoljno muda da zaista smesti ljude u velike robote i da se priča dešava u postapokalitičnom svetu u kome se umesto ratova sukobi rešavaju kroz borbe ogromnih robota. U filmu suštinski postoje dve borbe robota, sve ostalo je priprema za borbu, intriga, dileme glavnih protagonista, i sve ove dramske deonice su urađene vrlo mišićavo i efikasno sa dosta campy energije. Štaviše, Gordon i scenarista, inače SF pisac, Joe Halderman stvaraju prilično zanimljiv koncept postapokaliptičnog sveta, u kome su zaraćena dva bloka, to jest dve konfederacije država od kojih je jedna slična NATOu a druga Varšavskom Paktu. iako se ne vidi kako se živi u ostacima Varšavskog, prikaz zapadne konfederacije je izrazito antiutopijski,
Što se samih borbi robota tiče, prijatno su me iznenadile. Ima dosta stop-motion animacije. Stop-motion me je obradovao jer borbe zaista podsećaju na one stop-motion animirane filmove sa igračkama, tipa Lego kockama i sl. Pošto me ionako ništa ne može uveriti da gledam stvarne robote koji se biju, ova stop-motion koncepcija daje svemu jednu arty dimenzija, gotovo arkhajmovsku, i meni se to u ovom slučaju dopalo.
Naravno, nisu svi efekti stop-motion, ima i drugih, ali naročit akcenat je stavljen na borbe robota i one su stvarno sjajne. Naravno, ja volim i Bayov TRANSFORMERS ali to je već nešto drugo i ova dva filma imaju potpuno različite pristupe.
Usled kraha Empire Picturesa, čini mi se da ROBOT JOX nikada nije stigao u bioskope već se odmah našao na videu što je šteta pošto je reč o izuzetno zanimljivom naslovu koji čini Gordonov žanrovski opus još inrigantnijim i značajnijim, i to u jednom podžanru u kome se FORTRESSom i SPACE TRUCKERSima nije ostavio značajnijeg traga. Sa ROBOT JOX svakako jeste.
* * * / * * * *
I u ovom filmu Gordon ima dovoljno muda da zaista smesti ljude u velike robote i da se priča dešava u postapokalitičnom svetu u kome se umesto ratova sukobi rešavaju kroz borbe ogromnih robota. U filmu suštinski postoje dve borbe robota, sve ostalo je priprema za borbu, intriga, dileme glavnih protagonista, i sve ove dramske deonice su urađene vrlo mišićavo i efikasno sa dosta campy energije. Štaviše, Gordon i scenarista, inače SF pisac, Joe Halderman stvaraju prilično zanimljiv koncept postapokaliptičnog sveta, u kome su zaraćena dva bloka, to jest dve konfederacije država od kojih je jedna slična NATOu a druga Varšavskom Paktu. iako se ne vidi kako se živi u ostacima Varšavskog, prikaz zapadne konfederacije je izrazito antiutopijski,
Što se samih borbi robota tiče, prijatno su me iznenadile. Ima dosta stop-motion animacije. Stop-motion me je obradovao jer borbe zaista podsećaju na one stop-motion animirane filmove sa igračkama, tipa Lego kockama i sl. Pošto me ionako ništa ne može uveriti da gledam stvarne robote koji se biju, ova stop-motion koncepcija daje svemu jednu arty dimenzija, gotovo arkhajmovsku, i meni se to u ovom slučaju dopalo.
Naravno, nisu svi efekti stop-motion, ima i drugih, ali naročit akcenat je stavljen na borbe robota i one su stvarno sjajne. Naravno, ja volim i Bayov TRANSFORMERS ali to je već nešto drugo i ova dva filma imaju potpuno različite pristupe.
Usled kraha Empire Picturesa, čini mi se da ROBOT JOX nikada nije stigao u bioskope već se odmah našao na videu što je šteta pošto je reč o izuzetno zanimljivom naslovu koji čini Gordonov žanrovski opus još inrigantnijim i značajnijim, i to u jednom podžanru u kome se FORTRESSom i SPACE TRUCKERSima nije ostavio značajnijeg traga. Sa ROBOT JOX svakako jeste.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment