Friday, November 21, 2008

BODY OF LIES

ogledao sam BODY OF LIES Ridleya Scotta. Poznato je da sam ja rezervisan prema Ridleyu i da mislim da je između ova dva brata, Tony ipak tatko.

Ipak, čiča povremeno ume da ubode i to je uradio sa ovim filmom. Propast filma BODY OF LIES na američkim blagjnama je nezaslužena iako sasvim očekivana. Naprosto, film koji je po suštini svog kasta i koncepta DEPARTED - ljudi su već gledali, situacija u Iraku već notorno nije komercijalna, uostalom čak ni ipak dosta bolji i svežiji KINGDOM nije uspeo na blagajnama a BODY OF LIES je vrlo sličan i pobuđuje unfavorable osećaj deja vua u odnosu na klasik Peter Berga.

No, BODY OF LIES je onima koji vole tu vrstu filma zaista pošten fiks. Naravno, tu ima nekih naivnosti i pretenzija koje mu onemogućuju da bude remek-delo kakvo je mogao da bude, i siguran sam da će Leova romansa sa jordanskom medicinskom sestrom ili pokušaj da ubedi teroristu da je licemer, smetati manje ili više, u zavisnosti od fandoma prema žanru, ali BODY OF LIES je zreo repertoarski film koji je proizvela jedna ozbiljna mašinerija i pokazuje kako izgleda kada se mašinerija potrudi.

Iako su meni filmovi u kojima ugledni reditelji i producenti žele da snime žanrovski film to rule them all obično zlabiji od nekih off-projekata, Ridley je ovde pokazao kako može da upregne zamašne Warnerove kapacitete, i velike glumačke zvezde u funkciji svoje priče.

Iako ne mogu da kažem da sam fan gledanja Lea Di Caprija, isto tako ne mogu da osporim da on pravi zaista sjajne izbore u supermarket projekata koji mu se nude svaki dan. Slično Brad Pittu, on je sada postao zvezda-producent koja može sebi da dozvoli da radi i manje komercijalne ali kvalitetne filmove. BODY OF LIES je još jedan primer toga.

Leo vodi ceo show u to ne treba imati sumnje, ali ovaj film je starmaking rola za Mark Stronga, britanskog glumca koji je sada lansiran u orbitu ozbiljnih villaina i sledeća rola će mu biti Moriarty u Ritchiejevom SHERLOCK HOLMESu.

Kad je o politici ovog filma reč, BODY OF LIES je film koji svoj imperijalizam pre svega bazora na iskazivanju moći u domenu zanata. On se ni ne bavi time da osuđuje Arape i njihove motive, ili da pravda Amere. Njegov imperijalizam je u tome što niko ne može da snimi takav film, naročito ne protivnici i tu prosto ni nema potrebe za nekim obrazlaganjem sukoba. U tom smislu, u filmu su svi pragmatični i surovi, s tim što su Arapi na neki način u snažnijem dodiru sa Iskonom za razliku od glavnih junaka pa odaju utisak da su opasniji negativci.

Dakle, BODY OF LIES je po svojoj supstanci naprosto propaganda i dokaz superiornosti jedne sile nad drugom, i to više čak ni ne mora da govori kroz sadržaj. U tom smislu sve je jasnije zbog čega sve kinematografije zemalja koje pretenduju da budu imperija tako uporno prave filmove o tajnim agentima, borbi protiv terorista koji su tako epigonski u odnosu na Ameriku, to je naročito slučaj sa Francuskom i Rusijom. Očigledno je da su filmovi ovog tipa pre svega pokazatelj moći. I u tom smislu je zanimljivo kako ih Rusi i Francuzi prave sve bolje i bolje.

BODY OF LIES je kako god bilo, zanimljiv, groovy akcioni film za odrasle, ali ne previše odrasle.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment