Pogledao sam Cinemaniji CITY OF EMBER Gila Kenana.
Puno sam očekivao od ovog filma. I moram priznati da mi je film dosta i pružio. Kenanov prethodni film MONSTER HOUSE je meni jedan od najdražih koje sam gledao u životu i to zaista jeste tough act to follow. Međutim, u CITY OF EMBER on polazi potpuno drugim putem, kako u tehničkom tako i u pripovedačkom smislu.
Dok je MONSTER HOUSE bio veseo spooky dečji animirani film, CITY OF EMBER je elegičan dečji igrani film. Taj live action momenat je naročito podvučen pošto Kenan insistira na fizičkom prisustvu scenografije u kadru. Naravno, u filmu ima digitalnih efekata, ali sve što može Kenan snima kao live action i u tom smislu CITY OF EMBER je potpuno suprotan MONSTER HOUSEu.
Naravno, Kenanovo vrlo precizno kadriranje, karakteristično za ljude koji dolaze iz sveta animacije je i ovde prisutno. Logično, nema onoliko divljanja sa kamerom kao u MONSTER HOUSE, ali što se pokreta kamere tiče, Kenan dovodi do ekstrema neke tekovine pre svega klasičnog Holivuda.
Njegov princip kadriranja u ovom filmu je više na tragu naslova kao što su LOGAN'S RUN nego Tony Scotta, s tim što je naravno sve modernizovano u skladu sa sadašnjim trenutkom. Kroz takav pristup materijalnosti scenografije i kostima i klasicističkom kadriranju, Kenan već na nivou fakture filma pokazuje kako je ovo jedna, hajde da kažem, ozbiljna priča, sa ozbiljnom poentom.
Svet u kome odrastaju mladi junaci je uzbudljiv, ali uopšte nije veseo i detinjast. Štaviše, klinci su pritisnuti tjeskobom kao u nekom Dickensovom romanu. U tom smislu, Kenan baš dickensovski stalno balansira između forme filma sa decom i filma za decu. Mislim da je upravo u toj serioznosti pristupa sakriven i razlog toga što je CITY OF EMBER potpuno krahirao na američkim blagajnama, što inače nije bilo prevelik premet analize jer je iste sedmice krahirao i BODY OF LIES što je zatim bilo predmet itekakve analize.
Slično kao i u MONSTER HOUSE, Kenan dakle snima film iz osamdesetih, s tim što u ovom konkretnom slučaju ne radi Amblin već neku vrstu ozbiljnijeg dečjeg filma, onog dečjeg filma koji roditelji malo moraju da nameću deci.
Glumci su sjajni. Devojčicu znamo iz ATONEMENTa, a i glavni momak (inema su im prekomplikovana da bih se sad setio kako e pišu) ima veliku karijeru pred sobom. Odabir dece glumaca je briljantan. Oni izgledaju baš kao ideal potrebnih klinaca za tu ulogu. I odlično igraju. U tom smislu, Kenan je zaista uspeo da in the flesh nađe likove koji su idealni, kao da ih je crtao.
Iza vrlo uzbudljive i zanimljive priče krije se ideološki momenat koji je u ovom trenutku u Americi sigurno bio primećen, i sigurno je opteretio film. Kenan naravno nije pokušavao da pobegne od ideološke implikacije, ali moguće je da je i taj segment malo iznervirao publiku. U bioskopima je W. i zaista im verovatno nije bilo potrebno da i u jednom dečjem filmu imaju politiku.
A ideološki koncept je sledeći, film je smešten u izoloani grad sagrađen kako bi sačuvao ljude od Apoaklipse (krajnje nedefinisane). Izlazak u okolinu je zabranjen. U jednom delu građanstva vlada praznoverje (slično televanđlistima) a obožavaju se Graditelji koji su napravili grad. Gradom vlada korumpirani i nekompetentni predsednik. Konačno, rok trajanja grada je 200 godina, što je direktna aluzija na srpsku državnost, dakako.
Dakle, film je ideološki vrlo pregnantan i to ne na način koji je ppularan u Americi i među family oriented publikom koja bi trebalo da ga gleda.
Prava je šteta što je Kenan sa ovim filmom izašao u tako nezgodnom trenutku, i što ovaj rad nije legitimisan velikim rezultatom na blagajnama, ali čini mi se da visok nivo ovog filma u svakom pogledu neće proći nezapaženo.
* * * * / * * * *
Puno sam očekivao od ovog filma. I moram priznati da mi je film dosta i pružio. Kenanov prethodni film MONSTER HOUSE je meni jedan od najdražih koje sam gledao u životu i to zaista jeste tough act to follow. Međutim, u CITY OF EMBER on polazi potpuno drugim putem, kako u tehničkom tako i u pripovedačkom smislu.
Dok je MONSTER HOUSE bio veseo spooky dečji animirani film, CITY OF EMBER je elegičan dečji igrani film. Taj live action momenat je naročito podvučen pošto Kenan insistira na fizičkom prisustvu scenografije u kadru. Naravno, u filmu ima digitalnih efekata, ali sve što može Kenan snima kao live action i u tom smislu CITY OF EMBER je potpuno suprotan MONSTER HOUSEu.
Naravno, Kenanovo vrlo precizno kadriranje, karakteristično za ljude koji dolaze iz sveta animacije je i ovde prisutno. Logično, nema onoliko divljanja sa kamerom kao u MONSTER HOUSE, ali što se pokreta kamere tiče, Kenan dovodi do ekstrema neke tekovine pre svega klasičnog Holivuda.
Njegov princip kadriranja u ovom filmu je više na tragu naslova kao što su LOGAN'S RUN nego Tony Scotta, s tim što je naravno sve modernizovano u skladu sa sadašnjim trenutkom. Kroz takav pristup materijalnosti scenografije i kostima i klasicističkom kadriranju, Kenan već na nivou fakture filma pokazuje kako je ovo jedna, hajde da kažem, ozbiljna priča, sa ozbiljnom poentom.
Svet u kome odrastaju mladi junaci je uzbudljiv, ali uopšte nije veseo i detinjast. Štaviše, klinci su pritisnuti tjeskobom kao u nekom Dickensovom romanu. U tom smislu, Kenan baš dickensovski stalno balansira između forme filma sa decom i filma za decu. Mislim da je upravo u toj serioznosti pristupa sakriven i razlog toga što je CITY OF EMBER potpuno krahirao na američkim blagajnama, što inače nije bilo prevelik premet analize jer je iste sedmice krahirao i BODY OF LIES što je zatim bilo predmet itekakve analize.
Slično kao i u MONSTER HOUSE, Kenan dakle snima film iz osamdesetih, s tim što u ovom konkretnom slučaju ne radi Amblin već neku vrstu ozbiljnijeg dečjeg filma, onog dečjeg filma koji roditelji malo moraju da nameću deci.
Glumci su sjajni. Devojčicu znamo iz ATONEMENTa, a i glavni momak (inema su im prekomplikovana da bih se sad setio kako e pišu) ima veliku karijeru pred sobom. Odabir dece glumaca je briljantan. Oni izgledaju baš kao ideal potrebnih klinaca za tu ulogu. I odlično igraju. U tom smislu, Kenan je zaista uspeo da in the flesh nađe likove koji su idealni, kao da ih je crtao.
Iza vrlo uzbudljive i zanimljive priče krije se ideološki momenat koji je u ovom trenutku u Americi sigurno bio primećen, i sigurno je opteretio film. Kenan naravno nije pokušavao da pobegne od ideološke implikacije, ali moguće je da je i taj segment malo iznervirao publiku. U bioskopima je W. i zaista im verovatno nije bilo potrebno da i u jednom dečjem filmu imaju politiku.
A ideološki koncept je sledeći, film je smešten u izoloani grad sagrađen kako bi sačuvao ljude od Apoaklipse (krajnje nedefinisane). Izlazak u okolinu je zabranjen. U jednom delu građanstva vlada praznoverje (slično televanđlistima) a obožavaju se Graditelji koji su napravili grad. Gradom vlada korumpirani i nekompetentni predsednik. Konačno, rok trajanja grada je 200 godina, što je direktna aluzija na srpsku državnost, dakako.
Dakle, film je ideološki vrlo pregnantan i to ne na način koji je ppularan u Americi i među family oriented publikom koja bi trebalo da ga gleda.
Prava je šteta što je Kenan sa ovim filmom izašao u tako nezgodnom trenutku, i što ovaj rad nije legitimisan velikim rezultatom na blagajnama, ali čini mi se da visok nivo ovog filma u svakom pogledu neće proći nezapaženo.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment