Pogledao sam REC Paco Plaze i Jaume Balaguera, courtesy of Kunac.
Moram priznati da REC spada u filmove koje ne violim iz više osnova. Prvo nisam ljubitelj tog pseudodokumentarnog "našli smo traku" pristupa zato što je jako retko konsekventno sproveden i često je vrlo slabo urađen, i sam po sebi je besmislen pošto sam vid eksploatacije filma osporava takav mockumentary pristup.
Zatim, ne volim previše ni filmove o ljudima koji su izolovani na jednom mestu i nalaze se u opasnosti.
Međutim, REC uspeva da zaista prevaziđe ova dva moja animoziteta, i da bude zanimljiv uprkos tome što sam ga gledao bez titlova i nisam imao baš najbolji pregled dijaloga. Ipak, to me je podsetilo na stare dane kad smo Radivojević i ja gledali TESIS bez titlova i razumeli ga prilično dobro.
U REC je to jš lakše pošto je reč o filmu u kome su dešavanja vrlo enegična i ekspresivna i sve situacije su vrlo jasne. Iako se mnogo govori, stvari se uglavnom rešavaju kroz akciju, i film je jasan i bez titlova. U tom smislu zanimljiva je jedna angedota iz filma DIE HARD. Naime, DIE HARD je film u kome nema titlova iako junaci dosta govore strane jezike. McTiernan je to učinio pošto je bio veliki fan evropskog filma koje je gledao bez čitanja titlova i tek je pri drugom gledanju obrtaćao pažnju na titlove. Zato je on odlučio da film ne bude titlovan ali da isto tako sve važne stvari, bitne za razumevanje zapleta budu izgovorene na broken Englishu. Sve ono što međutim nija važno za zaplet ali naprosto mora da se verbalizuje radi uverljivosti i atmosfere je izgovoreno na stranom jeziku bez prevoda.
Mislim da je REC tako postavljen da se razume bez titlova, što ne znači da pri drugom gledanju sa titlovima neću otkriti nešto važno u dijalozima.
Kad je reč o situaciji ljudi zarobljenih na jednom mestu, mislim da su Plaza i Balaguero zaista maksimalno uspeli da razigraju jednu starogradsku stambenu zgradu i da očuvaju klaustrofobičnost i da uklone monotoniju. daleko je EC od genijalne upotrebe lokacije kao što je u DIE HARDmeđutim lokacija je vešto tretirana.
Samim tim nema previše situacija sa kukumavčenjem nad teškim okolnostima niti psihologiziranja.
Kad je reč o dokumentarnom pristupu, sproveden je konsekventno, vrlo vešto su načinili da sve izgleda kao da je snimano televizijskom kamerom i televizijskim objektivom. e sad, iako je film vrlo dinamičan i ima dobro konstruisanih scare momenata, i konačno ikao znam da je i fake dokuemntarizam čak i tako visokokonceptualizovan teško snimiti, ovaj film vas neće tehnički impresionirati. Dakle, pokreti kamere su kompetentni, sa par dobrih ali nikako izuzetnih pokušaja virtuoznosti, a isto tako ni mizanscen nije naročito ambiciozan, iako u par situacija svakako ima lepih rešenja. Međutim, ovo ni u kom slučaju nije groundbreaking film u tom domenu kao što je recimo CHILDREN OF MEN.
Ipak, kada se sve sabere i oduzme, REC je kompetentno i pošteno realizovan high concept gimmick horor u evropskim okolnostima koji apsolutno ni po čemu ne zaostaje za Holivudom i nije hendikepiran u bilo kom domenu,
Plus, pa makar bio oklevetan i kao heteroseksualac, moram istaći Manuelu Velasco koja je pravi cutie pie u ovom filmu.
* * * / * * * *
Moram priznati da REC spada u filmove koje ne violim iz više osnova. Prvo nisam ljubitelj tog pseudodokumentarnog "našli smo traku" pristupa zato što je jako retko konsekventno sproveden i često je vrlo slabo urađen, i sam po sebi je besmislen pošto sam vid eksploatacije filma osporava takav mockumentary pristup.
Zatim, ne volim previše ni filmove o ljudima koji su izolovani na jednom mestu i nalaze se u opasnosti.
Međutim, REC uspeva da zaista prevaziđe ova dva moja animoziteta, i da bude zanimljiv uprkos tome što sam ga gledao bez titlova i nisam imao baš najbolji pregled dijaloga. Ipak, to me je podsetilo na stare dane kad smo Radivojević i ja gledali TESIS bez titlova i razumeli ga prilično dobro.
U REC je to jš lakše pošto je reč o filmu u kome su dešavanja vrlo enegična i ekspresivna i sve situacije su vrlo jasne. Iako se mnogo govori, stvari se uglavnom rešavaju kroz akciju, i film je jasan i bez titlova. U tom smislu zanimljiva je jedna angedota iz filma DIE HARD. Naime, DIE HARD je film u kome nema titlova iako junaci dosta govore strane jezike. McTiernan je to učinio pošto je bio veliki fan evropskog filma koje je gledao bez čitanja titlova i tek je pri drugom gledanju obrtaćao pažnju na titlove. Zato je on odlučio da film ne bude titlovan ali da isto tako sve važne stvari, bitne za razumevanje zapleta budu izgovorene na broken Englishu. Sve ono što međutim nija važno za zaplet ali naprosto mora da se verbalizuje radi uverljivosti i atmosfere je izgovoreno na stranom jeziku bez prevoda.
Mislim da je REC tako postavljen da se razume bez titlova, što ne znači da pri drugom gledanju sa titlovima neću otkriti nešto važno u dijalozima.
Kad je reč o situaciji ljudi zarobljenih na jednom mestu, mislim da su Plaza i Balaguero zaista maksimalno uspeli da razigraju jednu starogradsku stambenu zgradu i da očuvaju klaustrofobičnost i da uklone monotoniju. daleko je EC od genijalne upotrebe lokacije kao što je u DIE HARDmeđutim lokacija je vešto tretirana.
Samim tim nema previše situacija sa kukumavčenjem nad teškim okolnostima niti psihologiziranja.
Kad je reč o dokumentarnom pristupu, sproveden je konsekventno, vrlo vešto su načinili da sve izgleda kao da je snimano televizijskom kamerom i televizijskim objektivom. e sad, iako je film vrlo dinamičan i ima dobro konstruisanih scare momenata, i konačno ikao znam da je i fake dokuemntarizam čak i tako visokokonceptualizovan teško snimiti, ovaj film vas neće tehnički impresionirati. Dakle, pokreti kamere su kompetentni, sa par dobrih ali nikako izuzetnih pokušaja virtuoznosti, a isto tako ni mizanscen nije naročito ambiciozan, iako u par situacija svakako ima lepih rešenja. Međutim, ovo ni u kom slučaju nije groundbreaking film u tom domenu kao što je recimo CHILDREN OF MEN.
Ipak, kada se sve sabere i oduzme, REC je kompetentno i pošteno realizovan high concept gimmick horor u evropskim okolnostima koji apsolutno ni po čemu ne zaostaje za Holivudom i nije hendikepiran u bilo kom domenu,
Plus, pa makar bio oklevetan i kao heteroseksualac, moram istaći Manuelu Velasco koja je pravi cutie pie u ovom filmu.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment