Pogledao sam GOAL II: LIVING THE DREAM Jaume Collet-Serre.
Jaume nam je poznat po pristojnom Dark Castle naslovu HOUSE OF WAX, a koliko vidim radiće i novi Dark Castle film. Očigledno ga prilično opskurna sudbina ovog FIFA meets Adidas narudžbenjaka nije mnogo omela u karijeri i zadržao je onu poziciju koju je imao.
Posle vrlo ambicioznog starta filma GOAL! kako u medijskom, tako i u poslovnom smislu, očigledno su preostala dva dela ove trilogije lagano relegatovana na video. Treći deo će režirati Andy Morahan, i sada kad podvučemo crtu ova trilogihja je uspela da apsolvira dva next big things iz sredine devedesetih koji su u međuvremenu nestali sa radara.
Serrin film je potencijalno najzanimljiviji u seriji pošto govori o dečakovom prlasku iz Njukasla u Madrid, o noćnom životu, iskušenjima i svemu ostalom što muči glamuroznog mladog fudbalera u glamuroznom klubu. Da je Serra želeo da snima ENTOURAGE na ovu temu, to bi bio fenomenalan film, pošto Serra kao veteran iz reklama ima dar da uhvati taj gloss noćnog života i ostalih high life egzibicija.
Međutim, GOAL II je koncipiran kao fable o tome kako postati veliki fudbaler i sasvim je razumljivo što je cela mračna strana samo načeta u ovom filmu.
Međutim, ono što sve dovodi u žešći paradoks to je da etička i sportska poenta filma apsolutno ostaju nejasni pošto su karakteri vrlo slabo postavljeni i na kraju veze sa ženama bazirane na ljubavi, igranje fudbala za svoju dušu, i ponovni sastanak sa izgubljenim rođacima, bivaju dioživljeni kao negativne pojave.
Prvo, devojka sa kojom se glavni junak voli ga zajebava od prvog minuta filma sa nekim potpuno besmislenim splinom, i ni u kom slučaju ne predstavlja bilo kakvu vrstu oslonca za njega niti se gledaopcu čini da mu je ona na bilo koji način potrebna. Štaviše, njegov iskusniji i promiskuitetni kolega je u mnogo većem duhovnom i emotivnom spokoju od njega, umesto da nam film dokazuje obrnuto (što mu je inače vrlo eksplicitan cilj).
Zatim, junak se povredi pikajući lopte sa svojim prijateljem iz čiste ljubavi prema igri. Jedina scena u kojoj vidimo da mu fudvbal išta znači u životu jeste ta scena i on u njoj povredi dočim na profesionalnom terenu preživljava i najbrutalnije startove i niko ne biva ozbiljnije ozleđen na terenu.
Konačno, reconnectovanje sa porodicom koja ga se setila tek kad je postao poznat jeste serija susreta sa nepodnošljivo idiosinkratičnim likovima sa kojima naš junak, do sada već izmučen maltertiranjima mora da se nosi.
Dakle, umesto feelgood osećanja, sve ono što treba da bude etički mehur filma dobija potpuno pogrešan predznak.
Scene fudvbala su sporadično zanimljive ali sve igrane situacije su vrlo nemaštovite i previše iskonstruisane, pa čak i antifudbvalske u svojoj drmaturgiji i egzekuciji.
Dok je prvi film imao jasnija etička opredeljanja i veću ambiciju da fudbal privoli na ekran, Serrin film je sporadično zanimljiva šećerlema u kojoj su se autori znatno manje trudili da ovom narudžbenjaku udahnu život, uprkos tome što je milje zanimljiviji od prvog filma.
Štaviše, stanje nekih specijalnih efekata sugeriše da je ovaj film u nekom trenutku abortiran i spakovan samo za video tržište.
Videćemo kako će ispasti Morahjanov film, no u svakom slučaju, mislim da GOAL trilogija stoji kao paket simpatičnih feelgood movieja za klince i popularizaciju fudbala.
* * / * * * *
Jaume nam je poznat po pristojnom Dark Castle naslovu HOUSE OF WAX, a koliko vidim radiće i novi Dark Castle film. Očigledno ga prilično opskurna sudbina ovog FIFA meets Adidas narudžbenjaka nije mnogo omela u karijeri i zadržao je onu poziciju koju je imao.
Posle vrlo ambicioznog starta filma GOAL! kako u medijskom, tako i u poslovnom smislu, očigledno su preostala dva dela ove trilogije lagano relegatovana na video. Treći deo će režirati Andy Morahan, i sada kad podvučemo crtu ova trilogihja je uspela da apsolvira dva next big things iz sredine devedesetih koji su u međuvremenu nestali sa radara.
Serrin film je potencijalno najzanimljiviji u seriji pošto govori o dečakovom prlasku iz Njukasla u Madrid, o noćnom životu, iskušenjima i svemu ostalom što muči glamuroznog mladog fudbalera u glamuroznom klubu. Da je Serra želeo da snima ENTOURAGE na ovu temu, to bi bio fenomenalan film, pošto Serra kao veteran iz reklama ima dar da uhvati taj gloss noćnog života i ostalih high life egzibicija.
Međutim, GOAL II je koncipiran kao fable o tome kako postati veliki fudbaler i sasvim je razumljivo što je cela mračna strana samo načeta u ovom filmu.
Međutim, ono što sve dovodi u žešći paradoks to je da etička i sportska poenta filma apsolutno ostaju nejasni pošto su karakteri vrlo slabo postavljeni i na kraju veze sa ženama bazirane na ljubavi, igranje fudbala za svoju dušu, i ponovni sastanak sa izgubljenim rođacima, bivaju dioživljeni kao negativne pojave.
Prvo, devojka sa kojom se glavni junak voli ga zajebava od prvog minuta filma sa nekim potpuno besmislenim splinom, i ni u kom slučaju ne predstavlja bilo kakvu vrstu oslonca za njega niti se gledaopcu čini da mu je ona na bilo koji način potrebna. Štaviše, njegov iskusniji i promiskuitetni kolega je u mnogo većem duhovnom i emotivnom spokoju od njega, umesto da nam film dokazuje obrnuto (što mu je inače vrlo eksplicitan cilj).
Zatim, junak se povredi pikajući lopte sa svojim prijateljem iz čiste ljubavi prema igri. Jedina scena u kojoj vidimo da mu fudvbal išta znači u životu jeste ta scena i on u njoj povredi dočim na profesionalnom terenu preživljava i najbrutalnije startove i niko ne biva ozbiljnije ozleđen na terenu.
Konačno, reconnectovanje sa porodicom koja ga se setila tek kad je postao poznat jeste serija susreta sa nepodnošljivo idiosinkratičnim likovima sa kojima naš junak, do sada već izmučen maltertiranjima mora da se nosi.
Dakle, umesto feelgood osećanja, sve ono što treba da bude etički mehur filma dobija potpuno pogrešan predznak.
Scene fudvbala su sporadično zanimljive ali sve igrane situacije su vrlo nemaštovite i previše iskonstruisane, pa čak i antifudbvalske u svojoj drmaturgiji i egzekuciji.
Dok je prvi film imao jasnija etička opredeljanja i veću ambiciju da fudbal privoli na ekran, Serrin film je sporadično zanimljiva šećerlema u kojoj su se autori znatno manje trudili da ovom narudžbenjaku udahnu život, uprkos tome što je milje zanimljiviji od prvog filma.
Štaviše, stanje nekih specijalnih efekata sugeriše da je ovaj film u nekom trenutku abortiran i spakovan samo za video tržište.
Videćemo kako će ispasti Morahjanov film, no u svakom slučaju, mislim da GOAL trilogija stoji kao paket simpatičnih feelgood movieja za klince i popularizaciju fudbala.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment