PHANTOM THE SUBMARINE sam svojevremeno gledao na FESTu i utisak mi je bio da je reč o smpatičnom ali besramno derivativnom filmu. Čak i pre sedam-osam godina ovaj film delovao je kao potpuno eklektičan, čak i arhaičan, naročito jer su tada odjeci CRIMSON TIDEa i THE ROCKa bili jaki.
Doduše, i sam CRIMSON TIDE je prilično derivativan ali je u njemu Tony pokazao kako se to prevazilazi režijom.
PHANTOMa sam odlučio da revistujem upravo radi teze koju sam nedavno izneo a to je da je ČETVRTI ČOVEK za srpski film ono što je SHIRI, ili PHANTOM ili TUBE za korejski.
I od svih njih, PHANTOM jeste najbliži potvrdi te teze. Štaviše, PHANTOM je naročita potvrda drugog dela te teze a to je da se na bazi SHIRIja ili PHANTOMa može stići do HOSTa ili MEMORIES OF MURDER pošto je na krajnje spornom PHANTOMu kao scenarista potpisan Joon Bong Ho, autor narečenih uzora.
Joon Bong Ho nije jedini scenarista ovog filma ali jeste deo tog projekta i pokazuje da je evolucij moguća.
PHANTOM ima zanimljivu političku postavku. Naime, znajući Bonga nisam ni sumnjao da će njegov film imati politički angle. Međutim, ono što zaista iznenađuje, to je jasan anti-japanski stav i podozrenje koji se nije sretao, po intenzitetu, čak ni u najreakcionarnijim hladnoratovskim filmovima.
Odmah za antijapanskim sentimentom sledi antiamerički sentiment, koji je Bongova specijalnost, setimo se filma HOST.
Ovakva stvorena političnst zaista jeste neobična, naročito ako imamo u vidu da je reč o visokobudžetnom mainstream filmu.
U tom smislu, PHANTOM se razlikuje od prilično PC prsitupa Scottovog CRIMSON TIDE.
Sam sastav ekipe koja vozi PHANTOM prilično je neuverljiv. Posada je sastavljena od raznih edgy kučkinih sinova koji su sakupljeni u DIRTY DOZEN ključu, što je dobro za neku samoubilačku misiju ali je besmisleno za rukovanje nuklearnom podmornicom.
Backstories likova su takođe neuverljive i preterane, i konačno kao takve ni ne zaigraju kako treba u raspletu filma.
Sama podmornica je dosta loše nrekonstruisana u enterijeru pošto nije dovoljno skučena i kalusrofobična, već deluje prostrano kao zgrada a ne mašina.
Međutim, čak i kad se sve scenarsitičke i rediteljske greške uzmu u obzir, PHANTOM jeste osrednje uzbudljiv film, naročito kao kuriozitet za kompletiste.
I ako izuzmemo da PHANTOM govori o tradicionalno filmičnijoj temi, on je u suštini tu negde sa ČETVRTIM ČOVEKOM po dometu.
Ukoliko se ispostavio da je ĆETVRTI ČOVEK početak razvoja kao što je bio PHANTOM bio, onda će na kraju sve biti u redu.
* * / * * * *
Doduše, i sam CRIMSON TIDE je prilično derivativan ali je u njemu Tony pokazao kako se to prevazilazi režijom.
PHANTOMa sam odlučio da revistujem upravo radi teze koju sam nedavno izneo a to je da je ČETVRTI ČOVEK za srpski film ono što je SHIRI, ili PHANTOM ili TUBE za korejski.
I od svih njih, PHANTOM jeste najbliži potvrdi te teze. Štaviše, PHANTOM je naročita potvrda drugog dela te teze a to je da se na bazi SHIRIja ili PHANTOMa može stići do HOSTa ili MEMORIES OF MURDER pošto je na krajnje spornom PHANTOMu kao scenarista potpisan Joon Bong Ho, autor narečenih uzora.
Joon Bong Ho nije jedini scenarista ovog filma ali jeste deo tog projekta i pokazuje da je evolucij moguća.
PHANTOM ima zanimljivu političku postavku. Naime, znajući Bonga nisam ni sumnjao da će njegov film imati politički angle. Međutim, ono što zaista iznenađuje, to je jasan anti-japanski stav i podozrenje koji se nije sretao, po intenzitetu, čak ni u najreakcionarnijim hladnoratovskim filmovima.
Odmah za antijapanskim sentimentom sledi antiamerički sentiment, koji je Bongova specijalnost, setimo se filma HOST.
Ovakva stvorena političnst zaista jeste neobična, naročito ako imamo u vidu da je reč o visokobudžetnom mainstream filmu.
U tom smislu, PHANTOM se razlikuje od prilično PC prsitupa Scottovog CRIMSON TIDE.
Sam sastav ekipe koja vozi PHANTOM prilično je neuverljiv. Posada je sastavljena od raznih edgy kučkinih sinova koji su sakupljeni u DIRTY DOZEN ključu, što je dobro za neku samoubilačku misiju ali je besmisleno za rukovanje nuklearnom podmornicom.
Backstories likova su takođe neuverljive i preterane, i konačno kao takve ni ne zaigraju kako treba u raspletu filma.
Sama podmornica je dosta loše nrekonstruisana u enterijeru pošto nije dovoljno skučena i kalusrofobična, već deluje prostrano kao zgrada a ne mašina.
Međutim, čak i kad se sve scenarsitičke i rediteljske greške uzmu u obzir, PHANTOM jeste osrednje uzbudljiv film, naročito kao kuriozitet za kompletiste.
I ako izuzmemo da PHANTOM govori o tradicionalno filmičnijoj temi, on je u suštini tu negde sa ČETVRTIM ČOVEKOM po dometu.
Ukoliko se ispostavio da je ĆETVRTI ČOVEK početak razvoja kao što je bio PHANTOM bio, onda će na kraju sve biti u redu.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment