Pogledao sam CRIME + PUNISHMENT IN SUBURBIA Rob Schmidta. Nisam ga gledao na vreme kada je izašao a posle kad me je Schmidt zainteresovao sa WRONG TURN, nisam uspevao da ga našem. Međutim, Ginger je nailovao kučkinog sina.
C + P je vrlo slobodna adaptacija Dostojevskog iz pera Larry Grossa, najčuvenijeg po scenariju za 48 HRS koji je međutim kasnije radio razne druge žanrove, a sad je ipak pao u neku drugu liku nekadašnjih mainstream scenarista. Ovo mu je jedan od poslednjih major scenarija. C + P je teen angst film, na liniji RIVER'S EDGE ili GUNCRAZY, pa čak i te linije rimejkova trilera sa mladima tipa onog rehasha FATAL ATTRACTION sa Mark Wahlbergom ili onog sličnog filma sa Aliciom Silverstone i sl.
U svakom slučaju, ono što uzdiže ovu prilično konvencionalnu i prevaziđenu Grossovu postavku (naročito u svetlu AMERICAN BEAUTY koji se ubrzo pojavio) jeste egzekucija Rob Schmidta. Schmidt je maksimalno iskoristio ovaj film kao svoj showcase i mislim da ga u tom smislu nije zloupotrebio već ga je baš unapredio. Iako ti filmovi u kojima se mlad reditelj napne da snimi showcase mogu da pojedu sami sebe, međutim Schmidt je stvorio takve okolnosti da je on zaista glavna zvezda filma.
U tome mu pomaže odlično odabran cast sporednih likova u kome su Michael Ironside (u ulozi očuha molestera), Ellen Barkin kao majka koja još uvek nudi neku seksualnu privlačnost, i Jeffrey Wright kao njen crni ljubavnik. Uvođenjem ovako iskusne i sugestivne podele, Schmidt uspeva da mlade i neiskusne glumce popravi u scenama sa ovako opakim matorcima koji su suštini i jako dobri personality actors i sami po sebi (Ironside & Barkin) donose energiju.
Dodatno bestidan ali zaista besprekorno urađen touch je senzacionalan soundtrack na kome su sve sami hitovi alterna popa, od Pixies do Depeche Mode. Schmidt zaista vešto koristi ove numere da našminka scene i ovakav zahvat se može smatrati jeftinim svaki put kad nije ovako vešto urađen.
U svakom slučaju C + P je mnogo bolji film nego što bi trebalo da bude pa zato i treba da ga pogledaju oni kojima na prvi pogled ne izgleda kao njhova šolja čaja.
* * * / * * * *
C + P je vrlo slobodna adaptacija Dostojevskog iz pera Larry Grossa, najčuvenijeg po scenariju za 48 HRS koji je međutim kasnije radio razne druge žanrove, a sad je ipak pao u neku drugu liku nekadašnjih mainstream scenarista. Ovo mu je jedan od poslednjih major scenarija. C + P je teen angst film, na liniji RIVER'S EDGE ili GUNCRAZY, pa čak i te linije rimejkova trilera sa mladima tipa onog rehasha FATAL ATTRACTION sa Mark Wahlbergom ili onog sličnog filma sa Aliciom Silverstone i sl.
U svakom slučaju, ono što uzdiže ovu prilično konvencionalnu i prevaziđenu Grossovu postavku (naročito u svetlu AMERICAN BEAUTY koji se ubrzo pojavio) jeste egzekucija Rob Schmidta. Schmidt je maksimalno iskoristio ovaj film kao svoj showcase i mislim da ga u tom smislu nije zloupotrebio već ga je baš unapredio. Iako ti filmovi u kojima se mlad reditelj napne da snimi showcase mogu da pojedu sami sebe, međutim Schmidt je stvorio takve okolnosti da je on zaista glavna zvezda filma.
U tome mu pomaže odlično odabran cast sporednih likova u kome su Michael Ironside (u ulozi očuha molestera), Ellen Barkin kao majka koja još uvek nudi neku seksualnu privlačnost, i Jeffrey Wright kao njen crni ljubavnik. Uvođenjem ovako iskusne i sugestivne podele, Schmidt uspeva da mlade i neiskusne glumce popravi u scenama sa ovako opakim matorcima koji su suštini i jako dobri personality actors i sami po sebi (Ironside & Barkin) donose energiju.
Dodatno bestidan ali zaista besprekorno urađen touch je senzacionalan soundtrack na kome su sve sami hitovi alterna popa, od Pixies do Depeche Mode. Schmidt zaista vešto koristi ove numere da našminka scene i ovakav zahvat se može smatrati jeftinim svaki put kad nije ovako vešto urađen.
U svakom slučaju C + P je mnogo bolji film nego što bi trebalo da bude pa zato i treba da ga pogledaju oni kojima na prvi pogled ne izgleda kao njhova šolja čaja.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment