Pogledao sam LA TERZA MADRE Dario Argenta, courtesy of Kunac.
Moram priznati da iako sam veliki Argentov fan, nisam naročito iščekivao ovaj film pošto su mi SUSPIRIA i INFERNO kao usmerenje u njegovoj karijeri bili najmanje zanimljivi i svakako nisu razlog zašto sam njegov fan. Ako tome dodamo da njegovih nekoliko najnovijih filmova nije bilo na niovu, strepnja mi je na svaki način bila veća od nade.
Film smo gledali na odličnoj kopiji bez titlova. Međutim, pošto sam film gledao u društvu, a imajući takođe u vidu relativnu razanatljivost italijanskog jezika, i u krajnjoj liniji mumbo-jumbo karakter cele priče, mislim da sam film apsolutno uspeo da shvatim i savladam i bez titlova. Naravno, pogledaću ga još jednom i sa titlovima.
U svakom slučaju, film nije bio dosadan pošto nudi dosta događaja, likova i lokacija i vrlo je šaren. Čini mi se da LA TERZA MADRE nudi mnogo više događaja od ranijih MADRE filmova, i da je svakako najraskošniji u tom smislu.
Razlika je međutim u tome što u ovom filmu nema prepoznatljivog Argentovog rediteljskog rukopisa. Sav onaj gravity, sva ona uverljivost kojima je ranije uspevao da prikaže čak i najbizarnije oniričke momente, sa kojom je iracionalno uspevaop da učini dramskim, u ovom filmu ne postoji. Ovo je film bez suspensea pošto je glavna junakinja koju igra Asia Argento apsolutno nadmoćna u odnosu na problem sa kojim se suočava, apsolutno je superiorna u odnosu na karikaturalne i tragikomične negativce, ali izuzev superiornosti karaktera nema ni Argentove skolnosti ka izgradnji pukog hitchcockovskog suspensea unutar set-pieceova. U ovom filmu događaji nisu povod za set-piece. Iako ima maštovitih smrti, one su date uglavnom informativno bez meračenja čime se dodatno podvlači dramaturško-glumačka ispraznost pretnje kojom se film bavi.
Štaviše, mislim da se u LA TERZA MADRE možda i najbolje vidi koliko je sama Argentova inscenacija presudna za njegove filmove, pošto je ovo film koji u sebi nosi paradoks da je u Argentovom opusu ostvarenje sa najvećim brojem događaja a deluje najpraznije do sada.
No, unutar svega toga, ima lepih detalja, ima lepog gorea, gde je meni svakako hit irreversibilično ubistvo veštice u vozu (uz citiranje genijalne sekvence iz NON HO SONNO), ima finih argentovskih curio situacija kao što je poseta starom okultisti gde me je podsetio na Pleasenceov vibe iz PHENOMENAe, i sl.
Stoga, LA TERZA MADRE više liči na neki argentovski pastiš nego na real deal, pošto od njegovog ličnog prisustva ostaje samo nekakav eho ali njegovog pravog glasa ovde nema.
Pa ipak, uspeo je da kroz inflaciju događaja zabašuri svoju senilnost što je dosta bitno posle nepodnošljivog IL CARTAIOa.
* * 1/2 / * * * *
Moram priznati da iako sam veliki Argentov fan, nisam naročito iščekivao ovaj film pošto su mi SUSPIRIA i INFERNO kao usmerenje u njegovoj karijeri bili najmanje zanimljivi i svakako nisu razlog zašto sam njegov fan. Ako tome dodamo da njegovih nekoliko najnovijih filmova nije bilo na niovu, strepnja mi je na svaki način bila veća od nade.
Film smo gledali na odličnoj kopiji bez titlova. Međutim, pošto sam film gledao u društvu, a imajući takođe u vidu relativnu razanatljivost italijanskog jezika, i u krajnjoj liniji mumbo-jumbo karakter cele priče, mislim da sam film apsolutno uspeo da shvatim i savladam i bez titlova. Naravno, pogledaću ga još jednom i sa titlovima.
U svakom slučaju, film nije bio dosadan pošto nudi dosta događaja, likova i lokacija i vrlo je šaren. Čini mi se da LA TERZA MADRE nudi mnogo više događaja od ranijih MADRE filmova, i da je svakako najraskošniji u tom smislu.
Razlika je međutim u tome što u ovom filmu nema prepoznatljivog Argentovog rediteljskog rukopisa. Sav onaj gravity, sva ona uverljivost kojima je ranije uspevao da prikaže čak i najbizarnije oniričke momente, sa kojom je iracionalno uspevaop da učini dramskim, u ovom filmu ne postoji. Ovo je film bez suspensea pošto je glavna junakinja koju igra Asia Argento apsolutno nadmoćna u odnosu na problem sa kojim se suočava, apsolutno je superiorna u odnosu na karikaturalne i tragikomične negativce, ali izuzev superiornosti karaktera nema ni Argentove skolnosti ka izgradnji pukog hitchcockovskog suspensea unutar set-pieceova. U ovom filmu događaji nisu povod za set-piece. Iako ima maštovitih smrti, one su date uglavnom informativno bez meračenja čime se dodatno podvlači dramaturško-glumačka ispraznost pretnje kojom se film bavi.
Štaviše, mislim da se u LA TERZA MADRE možda i najbolje vidi koliko je sama Argentova inscenacija presudna za njegove filmove, pošto je ovo film koji u sebi nosi paradoks da je u Argentovom opusu ostvarenje sa najvećim brojem događaja a deluje najpraznije do sada.
No, unutar svega toga, ima lepih detalja, ima lepog gorea, gde je meni svakako hit irreversibilično ubistvo veštice u vozu (uz citiranje genijalne sekvence iz NON HO SONNO), ima finih argentovskih curio situacija kao što je poseta starom okultisti gde me je podsetio na Pleasenceov vibe iz PHENOMENAe, i sl.
Stoga, LA TERZA MADRE više liči na neki argentovski pastiš nego na real deal, pošto od njegovog ličnog prisustva ostaje samo nekakav eho ali njegovog pravog glasa ovde nema.
Pa ipak, uspeo je da kroz inflaciju događaja zabašuri svoju senilnost što je dosta bitno posle nepodnošljivog IL CARTAIOa.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment