Pogledao sam DEATHS OF IAN STONE Dario Piane, courtesy of Kunac i mogu reći da se u principu slažem sa Ghoulom sem u jednoj stvari. Naime, tokom ovog filma ni u jednom trenutku nisam naišao ni na trunku ičeg zanimljivog. Za to nije kriva samo derivativna premisa koja jako podseća na mnoge znatno bolje filmove, ali isto tako kao što Ghoul odlično primećuje ne poziva komentatora da ih zaista i navede pošto by namecheckovanje nekih sjajnih uzora zaista moglo da vas navede na pogrešan trag.
Stoga ću se i ja uzdržati od navođenja referenci i navođenja čitalaca na pogrešan trag. Štaviše, ta eklektičnost Pianinog filma u suštini nije toliko ni sporna, kao št nije sporno ni to što on nikada zapravo ne dostiže nivo filmova koje je ripovao. Problem je u nečem potpuno drugom. Naime, većina priča je već ispričana i većina koncepata su već eksploatisani. Međutim, filmovi koji privlače pažnju su zanimljivi zbog toga što nude barem nešto sveže u odnosu prema već isprićanoj priči. DEATHS OF IAN STONE je film čiji bi hardver možda i imao nekakvog malog smisla da cela priča sa sve karakterima, njihovim odnosima i ponašanjem nije toliko deplasirano opšte mesto, i da sve nije režirano, pisano i glumljeno iz opšteg mesta. A oslanjanje na opšte mesto unutar jedne derivativne celine je zaista ogroman greh koji čini da se bukvalno skreće pogled sa ovog filma.
Ne samo da sam u načelu znao kuda vodi ova priča, ne samo da sam u načelu osećao kako me to od prvog sekunda uopšte ne zanima, nego sam čak na nivou dijaloga i radnje u sceni uspevao da anticipiram šta će se desiti i to uglavnom kd god bih očekivao najgore, to bih i dobijao.
Dario Piana, inače reditelj reklama, ovim filmom svakako neće biti osramoćen pošto mu ovakav mediokritetski film od 11 miliona dolara koji izgleda nešto skuplje svakako može doneti neke mediokritetske filmove od 20 miliona koje studio želi da učini skušpljeizgledajućim. Međutim, van te bazične šićardžijske kompetencije, Dario Piana ništa nije pokazao pa čak ni to da se trudi da barem mentalno pobegne od sveta reklama. Naime, za svet reklama je karakteristično to da u njemun reditelji, često veoma talentovani rade stvari koje im drugi naručuju i radeći tako godinama steknu odnos prema poslu u kome u suštini uopšte ni ne osluškuju vlastite huncheve, for better or worse.
Dario Piana je tako prišao i ovom filmu koji meni izgleda kao klasičan hack job za low profile naručioca radi koga u suštini možda i nije trebalo da napušta svet reklama.
* 1/2 / * * * *
Stoga ću se i ja uzdržati od navođenja referenci i navođenja čitalaca na pogrešan trag. Štaviše, ta eklektičnost Pianinog filma u suštini nije toliko ni sporna, kao št nije sporno ni to što on nikada zapravo ne dostiže nivo filmova koje je ripovao. Problem je u nečem potpuno drugom. Naime, većina priča je već ispričana i većina koncepata su već eksploatisani. Međutim, filmovi koji privlače pažnju su zanimljivi zbog toga što nude barem nešto sveže u odnosu prema već isprićanoj priči. DEATHS OF IAN STONE je film čiji bi hardver možda i imao nekakvog malog smisla da cela priča sa sve karakterima, njihovim odnosima i ponašanjem nije toliko deplasirano opšte mesto, i da sve nije režirano, pisano i glumljeno iz opšteg mesta. A oslanjanje na opšte mesto unutar jedne derivativne celine je zaista ogroman greh koji čini da se bukvalno skreće pogled sa ovog filma.
Ne samo da sam u načelu znao kuda vodi ova priča, ne samo da sam u načelu osećao kako me to od prvog sekunda uopšte ne zanima, nego sam čak na nivou dijaloga i radnje u sceni uspevao da anticipiram šta će se desiti i to uglavnom kd god bih očekivao najgore, to bih i dobijao.
Dario Piana, inače reditelj reklama, ovim filmom svakako neće biti osramoćen pošto mu ovakav mediokritetski film od 11 miliona dolara koji izgleda nešto skuplje svakako može doneti neke mediokritetske filmove od 20 miliona koje studio želi da učini skušpljeizgledajućim. Međutim, van te bazične šićardžijske kompetencije, Dario Piana ništa nije pokazao pa čak ni to da se trudi da barem mentalno pobegne od sveta reklama. Naime, za svet reklama je karakteristično to da u njemun reditelji, često veoma talentovani rade stvari koje im drugi naručuju i radeći tako godinama steknu odnos prema poslu u kome u suštini uopšte ni ne osluškuju vlastite huncheve, for better or worse.
Dario Piana je tako prišao i ovom filmu koji meni izgleda kao klasičan hack job za low profile naručioca radi koga u suštini možda i nije trebalo da napušta svet reklama.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment