Pogledao sam WE'RE THE MILLERS Rawson Marshall Thrubera i za sada ovo je jedna od TIH komedija u 2013. Kao što su HORRIBLE BOSSES sa vrlo sličnom podelom (Sudeikis & Aniston) uspeli da se izdvoje 2011. godine tako su MILLERSi ove godine spojili beskompromisan hard-R pristup sa potvrđenim zvezdama u žanru i napravljen je jedan od onih filmova koji su konzistentno smešni, sa nekoliko upečatljivih vrhunaca. Najzanimljivija stvar u ovoj komediji o stoneru je to što nije reč o stoner komediji, humor mahom proizilazi iz dekonstrukcije porodične dinamike kada grupa ljudi koja nema iskustvo ili nema uspešno iskustvo porodičnog života pokuša da simulira porodični život. Ako imamo u vidu da je ceo film baziran na ideji kako stoner regrutuje lažnu porodicu ne bi li preneo drugo iz Meksika, i ako imamo u vidu da se u filmu nalaze tone droge, zanimljivo je da nema nijednog zapaljenog džointa. Ipak, nešto stonerskog humora ima pre svega u odrđenim pop kulturnim referencama po čemu su me MILLERSi podsetili na TED. Ipak, rekao bih da je TED ipak mnogo više zavisio od pop kulturnog znanja nego MILLERS i Thurber je definitivno snimio autonomniji film u kome će duže moći da se uživa.
WE'RE THE MILLERS je godinama pripreman kao trijumfalni comeback scenarista koji su pisali WEDDING CRASHERS, i uprkos tome što je high concept CRASHERSa atraktivniji i što je to opšte uzev bio još snažniji i svežiji film, MILLERS ima jako duhovit scenario i što je još važnije, podelu koja je spremna da mu se prepusti. Čini mi se da je veliki deo skepse koju je pokazala kritika zapravo psoitsicao iz uvođenja respektabilnih glumaca u takav R-okvir iako to ni Sudeikisu ni Aniston nije strano. Ipak, jedino R-rejting šala može da objasni toliki animozitet kritičara. Drugi razlog je svakako istovremeno ciničan i afirmativan odnos prema porodici u kome cinizam ipak prevladava koji je sasvim sigurno zbunio kritiku do tačke da mnogi među njima kažu kako ovaj film nije smešan, što je čini mi se netačno.
Thurber nije reditelj Phillipsovog ili Dobkinovog kalibra, ali MILLERS je ujednačen i fino realizovan film u kome su humoristički detalji vešto usaglašeni sa pripovedanjem, priča i komedija ne smetaju jedna drugoj.
* * * / * * * *
WE'RE THE MILLERS je godinama pripreman kao trijumfalni comeback scenarista koji su pisali WEDDING CRASHERS, i uprkos tome što je high concept CRASHERSa atraktivniji i što je to opšte uzev bio još snažniji i svežiji film, MILLERS ima jako duhovit scenario i što je još važnije, podelu koja je spremna da mu se prepusti. Čini mi se da je veliki deo skepse koju je pokazala kritika zapravo psoitsicao iz uvođenja respektabilnih glumaca u takav R-okvir iako to ni Sudeikisu ni Aniston nije strano. Ipak, jedino R-rejting šala može da objasni toliki animozitet kritičara. Drugi razlog je svakako istovremeno ciničan i afirmativan odnos prema porodici u kome cinizam ipak prevladava koji je sasvim sigurno zbunio kritiku do tačke da mnogi među njima kažu kako ovaj film nije smešan, što je čini mi se netačno.
Thurber nije reditelj Phillipsovog ili Dobkinovog kalibra, ali MILLERS je ujednačen i fino realizovan film u kome su humoristički detalji vešto usaglašeni sa pripovedanjem, priča i komedija ne smetaju jedna drugoj.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment