Pre nekoliko godina, kada se pojavio, pokušao sam da gledam FOUR LIONS Christophera Morrisa. Prekinuo sam posle desetak minuta, sada sam pogledao ceo film, smogao snage da izdržim do kraja, i uprkos tome što sam u međuvremenu do detalja upoznao i zavoleo rad Jesse Armstronga, Sam Baina i Simona Blackwella, ponovo nisam uspeo da se sporazumem sa ovom idejom. FOUR LIONS je crna komedija o džihadistima koja nije smešna, ali ne zbog toga što je reč o provokativnoj i delikatnoj temi već naprosto zato što nisam primetio dovoljno duhovitih detalja, situacija ili likova koji bi generisali barem nešto što je čitljivo kao humor. S druge strane, film je realizovan vrlo svedeno, i tako je snimljen da bi morao da bude urnebesno smešan jer su sve karte bačene na glumce i situacije. Doduše, kada pogledam kritike i reakcije drugih gledalaca, očigledno je da su neki našli dosta toga zanimljivog i smešnog u ovom filmu. U seriji pokušaja da film bude politički nekorektan, na kraju ispada politički korektniji nego što bi se očkivalo od ove teme. Otud, ovo ostaje znatno inferiorniji rad od onoga što su pružili u seriji THE THICK OF IT ili u filmu IN THE LOOP.
* 1/2 / * * * *
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment