Pogledao sam ELYSIUM Neilla Blomkampa, jedan od najočekivanijih filmova godine and then some.
ELYSIUM dolazi pod bremenom velikh očekivanja posle Blomkampovog debitantskog ostvarenja DISTRICT 9 i u senci toga se ponajviše i apostrofiraju njegovi problemi. Da je ovo prvi film nekog reditelja, ili, da je ovo zrelo ostvarenje nekog drugog reditelja, postojalo bi mnogo manje primedbi. Ipak, Blomkamp je stvorio određena očekivanja i u ovom filmu ih je delimično ispunio, odnosno moglo bi se reći da je pošao nešto drugačijim putem. Od Blomkampa se posle DISTRICT 9 očekivalo da bude novi Cameron, i ELYSIUM tako i počinje, kao realistična kameronovska slika mračne budućnosti, međutim, ubrzo, kada se u brzinu ubace B-elementi, shvatamo da je Blomkamp mnogo bliži Verhoevenu.
Kombinujući kameronovski realizam i sentimentalnost sa verhovenovskim raspologanjem narativima B-filma, Blomkamp stvara jedan neočekivan derivat koji zapravo funkcioniše sasvim dobro, kada se izmesti izvan očekivanja koja su bila vezana za Camerona i A + pristup temi.
Za razliku od Verhoevenovog cinizma, Blomkamp nudi Cameronov aktivizam, i sve ovo deluje kao jedan zanimljiv i neočekivan derivat, kao TERMINATOR ispričan u formi ROBOCOPa.
Ono što se javlja kao problem jeste to što B-odnos prema priči uzrokuje da se likove izlažu vrlo efikasno, bez prostora da se naprave upečatljive kreacije, film je dosta ubrzan i iznosi likove kao da je reč o tipskim postavkama, što međutim nije u potpunosti tačno. Barem tri lika u ELYSIUMu su mogla da iskorače izvan tipskog, to su glavni junak Max, glavni negativac Kruger i Ministarka odbrane Elyisuma Delacourt. Blomkamp međutim kod njih pre svega više nudi transformaciju nego razradu lika. I zbilja, sa trajanjem od 109 minuta, ELYSIUM spada među najkraće ovogodišnje blokbastere.
Konačno, ono što svemu ovome daje naročit dignitet jeste to što (nezavisno od komercijalnog uspeha) ELYSIUM jeste koncipiran kao standalone film, ne nudi prostor za nastavak, ne zahteva snimanje sledećeg filma, nema viceva posle špice, sve je to vrlo jasno, ortodoksno i definitivno su nam takvi sadržaji nedostajali.
U samoj priči, Blomkamp se sa lakoćom kreće kroz SF milje. Ovo je film u kome se oko tridesetog minuta nešto već overrajduje, oko četrdesetog, junaku biva ugrađen egzoskelet. Motiv egzoskeleta je zanimljiv je se češe o Blomkampovu temu transformacije čoveka iz DISTRICT 9, s tim što ovde egzoskelet, uprkos elektronici nikada ne obuzme junaka. No, smrt i transformacija junaka su opet u centru pažnje. Ipak, isto tako, uočljivo je da Blomkamp ovde ne nudi nikakav originalni doprinos SFu, nema suštinski neke naročite invencije ni u pogledu novih izuma niti novih pogleda na već poznate miteme.
U ideološkom pogledu, ELYSIUM je vrlo otvoren - ovo je priča o čoveku koji je želeo da se preseli u luksuz ina kraju odlučio da ga nekako "oslobodi" od manjine i podeli sa većinom. U tom smislu, Blomkamp je neprikriven, na pravoj je strani i slično kao u slučaju AVATARa mnogi ljudi na svetu će se identifikovati sa odnosima koji se predstavljaju u ovom filmu. Kao stranac, Blomkamp očigledno kada govori o "svetu" misli na ceo svet a ne samo na Ameriku, kao većina američkih autora i ELYSIUM je jedan od retkih ovogodišnjih blokbastera koji nije oportuno namenjen publici van Amerike već joj se u određenom smislu i obraća. Uostalom, među bogatima koji vladaju Elyisiumom, Amerikanci čak i nemaju dominantnu ulogu ali Elysium kao takav jeste pronalazak američke korporacije.
U tehničkom pogledu, koji je Blomkampu jača strana, ELYSIUM je izvanredan, akcija je spektakularna i dinamična, R-rejting je pošteno zarađen, isključivo kroz nasilje nimalo kroz seks. U pogldu akciju, ima ponešto Verhoevenove groteske (ali ne želim da spoilujem detalje) no ipak ovo je opet od onih domena u kojima se očekuje da Blomkamp nasledi Camerona.
Čini mi se da ELYSIUM zapravo dolazi na svoje tek tokom drugog gledanja, kada gledalac nije opterećen očekivanjima, i da mnogo bolje funkcioniše u okvirima onoga što jeste nego kada se poredi sa onim što smo očekivali da će da bude. S druge strane, to što smo očekivali da će da bude definitivno jeste vredniji film od ovoga za koji se Blomkamp na kraju opredelio.
* * * / * * * *
ELYSIUM dolazi pod bremenom velikh očekivanja posle Blomkampovog debitantskog ostvarenja DISTRICT 9 i u senci toga se ponajviše i apostrofiraju njegovi problemi. Da je ovo prvi film nekog reditelja, ili, da je ovo zrelo ostvarenje nekog drugog reditelja, postojalo bi mnogo manje primedbi. Ipak, Blomkamp je stvorio određena očekivanja i u ovom filmu ih je delimično ispunio, odnosno moglo bi se reći da je pošao nešto drugačijim putem. Od Blomkampa se posle DISTRICT 9 očekivalo da bude novi Cameron, i ELYSIUM tako i počinje, kao realistična kameronovska slika mračne budućnosti, međutim, ubrzo, kada se u brzinu ubace B-elementi, shvatamo da je Blomkamp mnogo bliži Verhoevenu.
Kombinujući kameronovski realizam i sentimentalnost sa verhovenovskim raspologanjem narativima B-filma, Blomkamp stvara jedan neočekivan derivat koji zapravo funkcioniše sasvim dobro, kada se izmesti izvan očekivanja koja su bila vezana za Camerona i A + pristup temi.
Za razliku od Verhoevenovog cinizma, Blomkamp nudi Cameronov aktivizam, i sve ovo deluje kao jedan zanimljiv i neočekivan derivat, kao TERMINATOR ispričan u formi ROBOCOPa.
Ono što se javlja kao problem jeste to što B-odnos prema priči uzrokuje da se likove izlažu vrlo efikasno, bez prostora da se naprave upečatljive kreacije, film je dosta ubrzan i iznosi likove kao da je reč o tipskim postavkama, što međutim nije u potpunosti tačno. Barem tri lika u ELYSIUMu su mogla da iskorače izvan tipskog, to su glavni junak Max, glavni negativac Kruger i Ministarka odbrane Elyisuma Delacourt. Blomkamp međutim kod njih pre svega više nudi transformaciju nego razradu lika. I zbilja, sa trajanjem od 109 minuta, ELYSIUM spada među najkraće ovogodišnje blokbastere.
Konačno, ono što svemu ovome daje naročit dignitet jeste to što (nezavisno od komercijalnog uspeha) ELYSIUM jeste koncipiran kao standalone film, ne nudi prostor za nastavak, ne zahteva snimanje sledećeg filma, nema viceva posle špice, sve je to vrlo jasno, ortodoksno i definitivno su nam takvi sadržaji nedostajali.
U samoj priči, Blomkamp se sa lakoćom kreće kroz SF milje. Ovo je film u kome se oko tridesetog minuta nešto već overrajduje, oko četrdesetog, junaku biva ugrađen egzoskelet. Motiv egzoskeleta je zanimljiv je se češe o Blomkampovu temu transformacije čoveka iz DISTRICT 9, s tim što ovde egzoskelet, uprkos elektronici nikada ne obuzme junaka. No, smrt i transformacija junaka su opet u centru pažnje. Ipak, isto tako, uočljivo je da Blomkamp ovde ne nudi nikakav originalni doprinos SFu, nema suštinski neke naročite invencije ni u pogledu novih izuma niti novih pogleda na već poznate miteme.
U ideološkom pogledu, ELYSIUM je vrlo otvoren - ovo je priča o čoveku koji je želeo da se preseli u luksuz ina kraju odlučio da ga nekako "oslobodi" od manjine i podeli sa većinom. U tom smislu, Blomkamp je neprikriven, na pravoj je strani i slično kao u slučaju AVATARa mnogi ljudi na svetu će se identifikovati sa odnosima koji se predstavljaju u ovom filmu. Kao stranac, Blomkamp očigledno kada govori o "svetu" misli na ceo svet a ne samo na Ameriku, kao većina američkih autora i ELYSIUM je jedan od retkih ovogodišnjih blokbastera koji nije oportuno namenjen publici van Amerike već joj se u određenom smislu i obraća. Uostalom, među bogatima koji vladaju Elyisiumom, Amerikanci čak i nemaju dominantnu ulogu ali Elysium kao takav jeste pronalazak američke korporacije.
U tehničkom pogledu, koji je Blomkampu jača strana, ELYSIUM je izvanredan, akcija je spektakularna i dinamična, R-rejting je pošteno zarađen, isključivo kroz nasilje nimalo kroz seks. U pogldu akciju, ima ponešto Verhoevenove groteske (ali ne želim da spoilujem detalje) no ipak ovo je opet od onih domena u kojima se očekuje da Blomkamp nasledi Camerona.
Čini mi se da ELYSIUM zapravo dolazi na svoje tek tokom drugog gledanja, kada gledalac nije opterećen očekivanjima, i da mnogo bolje funkcioniše u okvirima onoga što jeste nego kada se poredi sa onim što smo očekivali da će da bude. S druge strane, to što smo očekivali da će da bude definitivno jeste vredniji film od ovoga za koji se Blomkamp na kraju opredelio.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment