Pogledao sam CLEAR HISTORY Grega Mottole, televizijski film koji je HBO snimio sa svojom zvezdom Larry Davidom u glavnoj glumačkoj i kreativnoj ulozi. U pogledu estetike, iako u CLEAR HISTORY ima improvizacije, nema tako radikalnih rešenja kao u Davidovoj seriji CURB YOUR ENTHUSIASM i CLEAR HISTORY je iznenađujuće arhaična komedija o marketinškom stručnjaku koji je doneo pogrešnu odluku kada se odrekao akcija u firmi koja proizvodi električne automobile. U određenom smislu, larry David pokušava da kanališe Woody Allena, ali je njegova komedija ipak previše high concept u poređenju sa Woodyjevom, a veliki broj gostujućih i kameo glumaca pokazuje da je Davidu bitno da pokaže svoju moć u industriji i autoritet na HBOu što film još više gura ka mejnstrimu.
Osnovni problem je u tome što je zaplet zajedno sa likovima previše "tanak" da bi izdržao mejnstrim postupak koji donosi Mottola. Uprkos tome što Mottola ima veliko iskustvo u "modernim" stilovima komedije, uostalom režirao je kultnu seriju COMEBACK koja je na neki način bila uz rame CURBu, u ovom filmu on ne uspeva da ponudi "nov" stil u odnosu na mejnstrim senzibilitet a za te okolnosti David nije pripremio materijal (iako David ima iskustava u mejnstrim filmu, recimo komediju SOUR GRAPES).
Stoga, na pola puta između inovativnosti CURBa i mejnstrima, CLEAR HISTORY nikada ne postaje neprijatan za gledanje, ali svakako nije dovoljno intenzivan ili smešan. Isto važi i za brojne zvezde koje se pojavljuju u filmu. Neki su uradili sjajan posao, kao recimo Michael Keaton koji je odšmirao u najboljem smislu te reči ali su drugi kao Bill Hader potpuno promašili cilj svojim prenaglašenim postupcima a kao vrlo zreo se pokazao uzdržani Danny McBride.
Konačno, ostaje pitanje, u kom kontekstu CLEAR HISTORY bolje funkcioniše, ako se gleda kao film ili kao TV rad i odgovor je paradoksalan, pošto je komedija postigla nove standarde na televiziji, CLEAR HISTORY bolje stoji u poređenju sa filmovima nego sa televizijom.
Osnovni problem je u tome što je zaplet zajedno sa likovima previše "tanak" da bi izdržao mejnstrim postupak koji donosi Mottola. Uprkos tome što Mottola ima veliko iskustvo u "modernim" stilovima komedije, uostalom režirao je kultnu seriju COMEBACK koja je na neki način bila uz rame CURBu, u ovom filmu on ne uspeva da ponudi "nov" stil u odnosu na mejnstrim senzibilitet a za te okolnosti David nije pripremio materijal (iako David ima iskustava u mejnstrim filmu, recimo komediju SOUR GRAPES).
Stoga, na pola puta između inovativnosti CURBa i mejnstrima, CLEAR HISTORY nikada ne postaje neprijatan za gledanje, ali svakako nije dovoljno intenzivan ili smešan. Isto važi i za brojne zvezde koje se pojavljuju u filmu. Neki su uradili sjajan posao, kao recimo Michael Keaton koji je odšmirao u najboljem smislu te reči ali su drugi kao Bill Hader potpuno promašili cilj svojim prenaglašenim postupcima a kao vrlo zreo se pokazao uzdržani Danny McBride.
Konačno, ostaje pitanje, u kom kontekstu CLEAR HISTORY bolje funkcioniše, ako se gleda kao film ili kao TV rad i odgovor je paradoksalan, pošto je komedija postigla nove standarde na televiziji, CLEAR HISTORY bolje stoji u poređenju sa filmovima nego sa televizijom.
No comments:
Post a Comment