Pogledao sam SILENCIO EN LA NIEVE Gerarda Herrera, ekranizaciju romana Ignacio del Vallea koji je zapravo whodunit smešten u Divsion Azul 1943. godine kada je bitka za Staljingrad izgubljena a Španci se suočavaju sa neizvesnošću i serijom misterioznih ubistava u svojim redovima. Division Azul je zanimljiva tema koja do sada nije mnogo prikazivana na filmu i Herrero prikazuje ovaj milje slično kako su prikazani frankisti u savremenom španskom filmu, dakle kao represivan, surov, antikomunistički režim, sa ljudskim likom, korupcijom i bezbednom egzistencijom za one koji mu se ne opiru. Međutim, Division Azul ipak nije uobičajena falangistička jedinica, i Herrero u tom pogledu malo izvrdava da prikaže širu sliku. Svodeći priču samo na unutaršpanski konflikt i prikazujući Ruse i Nemce dosta često ali distancirano, jedne kao rulju žrtava druge kao rulju dželata, jedini pravi junaci ovog filma su Španci i samim tim su abolirani od istorijskih činjenica njihovog tadašnjeg istorijskog trenutka.
Uostalom vrlo brzo, i ideološka prizma zločina koji se u ovom filmu istražuje na kraju biva vezana za španski građanski rat a ne za rat na strani sila Osovine. Herrero dakle propušta da ponudi gledaocu istorijski kontekst najangažovanije Frankove formacije u Drugom svetskom ratu.
No, sam film je vrlo atmosferičan i da nema nekih digresija radilo bi se o vrlo zanimljivom ratnom whodunitu, snimljenom na surovim postsovjetskim lokacijama. Viškovi koji su vezani za romantičnu vezanost glavnog junaka i lokalne seljanke lakog morala su ne samo nepotrebni za priču već i prilično neubedljivi. Scenografija i fizička produkcija su prilično solidni i ambiciozni tako da rekonstrukcija rata deluje vrlo pristojno i u skladu sa zahtevima priče. Jedino smetaju CGI avioni u jednoj sekvenci.
Herrero je imao priliku da školski prikaže širu priču kroz jedan kriminalistički slučaj, ali to je samo delimično uradio. Ipak, jedinstvena vizura čini da ovaj film ipak zavredi pažnju ljubitelja krimića i ratnog filma.
* * 1/2 / * * * *
Uostalom vrlo brzo, i ideološka prizma zločina koji se u ovom filmu istražuje na kraju biva vezana za španski građanski rat a ne za rat na strani sila Osovine. Herrero dakle propušta da ponudi gledaocu istorijski kontekst najangažovanije Frankove formacije u Drugom svetskom ratu.
No, sam film je vrlo atmosferičan i da nema nekih digresija radilo bi se o vrlo zanimljivom ratnom whodunitu, snimljenom na surovim postsovjetskim lokacijama. Viškovi koji su vezani za romantičnu vezanost glavnog junaka i lokalne seljanke lakog morala su ne samo nepotrebni za priču već i prilično neubedljivi. Scenografija i fizička produkcija su prilično solidni i ambiciozni tako da rekonstrukcija rata deluje vrlo pristojno i u skladu sa zahtevima priče. Jedino smetaju CGI avioni u jednoj sekvenci.
Herrero je imao priliku da školski prikaže širu priču kroz jedan kriminalistički slučaj, ali to je samo delimično uradio. Ipak, jedinstvena vizura čini da ovaj film ipak zavredi pažnju ljubitelja krimića i ratnog filma.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment