Pogledao sam BELII TIGR Karena Šahnazarova, zanimljiv ruski ratni film nastao po romanu Ilije Bojašova. Šahnazarovljev opus je čudan, nekonzistentan, sa velikim pretenzijama, osrednjim dometima i pokušajima da se iskaže u raznim žanrovima. U jednom trenutku je koketirao čak i sa English-speaking filmom a na kraju je postao direktor čuvenog Mosfilma i režirao sa te pozicije.
TIGR je film iz 2012. godine koji u sebi sadrži sve ono što bi se očekivalo od ruskog ratnog filma starog kova. Za početak Šahnazarov ima arhaiziran ali snažan rediteljski rukopis sa zanimljivim jančovsko-klimovljevskim kadar sekvencama ali i sa vrlo tvrdim, jasnim, pripovedačkim okvirom u kome odlazi u digresiju u samo dva navrata, jednom u uvodu trećeg čina bez većeg opravdanja a drugi put u samom finišu kada iznosi zapravo svoju političku poentu koja čini film angažovanim delom.
TIGR je priča o tenkistima u Drugom svetskom ratu. Tenkovi i bitke sa koje su vodili spadaju u najvažnije inovacije na polju ratovanja koje je doneo ovaj sukob, ali su srazmerno malo prisutni filmovi o ovom vidu borbe. Uostalom, jedna od najboljih tenkovskih bitaka na filmu snimljena je u Hesslerovom THE MISFIT BRIGADE baš na našim prostorima sa fotografijom Đorđa Nikolića.
Šahnazarov otud snima jedan od kako retkih tako i boljih predstavnika ratnog filma u ovoj podgrupi. Pored same tenkovske akcije koja je realizovana na vrlo efektan način i uz vešto unošenje svojevrsne "personalnosti" u mašine koje se sukobe, film se dotiče i ratne psihoze. Glavni junak je jurodivi vozač tenka koji posle teških opekotina koje niko ne bi mogao da preživi postaje ubeđen da može da govori sa tenkovima i da mu to omogućuje da anticipira kadfa će biti pogođeni i ko ih je uništio. Kada se na frontu pojavi naizgled neuništivi nemački tenk, vozačeva uobrazilja počinje da se širi i na deo oficira koji su zaduženi za lov za nepobedivnog protivnika.
Ovo ne bi bio ruski film sa sovjetskom dušom kada se sve ne bi zaokružilo jednom velikom metaforom u kojoj se nepobedivi tenk zapravo poistovećuje sa nacizmom.
Upravo su ta rusko/sovjetska obeležja iz asortimana zastarelih estetskih postulata nešto što generiše najveće probleme na pripovedačkom planu, ali sa druge strane svemu daje određeni retro-štimung. Šahnazarov je državni reditelj i u određenom smislu nudi očekivani državni mejnstrim, no ovoj temi takav pristup baš odgovara. TIGR je stoga zanimljiv primer filma kakav se više ne pravi koji paradoksalno uspeva da donese dosta toga svežeg ili retkog u ratni film.
* * * / * * * *
TIGR je film iz 2012. godine koji u sebi sadrži sve ono što bi se očekivalo od ruskog ratnog filma starog kova. Za početak Šahnazarov ima arhaiziran ali snažan rediteljski rukopis sa zanimljivim jančovsko-klimovljevskim kadar sekvencama ali i sa vrlo tvrdim, jasnim, pripovedačkim okvirom u kome odlazi u digresiju u samo dva navrata, jednom u uvodu trećeg čina bez većeg opravdanja a drugi put u samom finišu kada iznosi zapravo svoju političku poentu koja čini film angažovanim delom.
TIGR je priča o tenkistima u Drugom svetskom ratu. Tenkovi i bitke sa koje su vodili spadaju u najvažnije inovacije na polju ratovanja koje je doneo ovaj sukob, ali su srazmerno malo prisutni filmovi o ovom vidu borbe. Uostalom, jedna od najboljih tenkovskih bitaka na filmu snimljena je u Hesslerovom THE MISFIT BRIGADE baš na našim prostorima sa fotografijom Đorđa Nikolića.
Šahnazarov otud snima jedan od kako retkih tako i boljih predstavnika ratnog filma u ovoj podgrupi. Pored same tenkovske akcije koja je realizovana na vrlo efektan način i uz vešto unošenje svojevrsne "personalnosti" u mašine koje se sukobe, film se dotiče i ratne psihoze. Glavni junak je jurodivi vozač tenka koji posle teških opekotina koje niko ne bi mogao da preživi postaje ubeđen da može da govori sa tenkovima i da mu to omogućuje da anticipira kadfa će biti pogođeni i ko ih je uništio. Kada se na frontu pojavi naizgled neuništivi nemački tenk, vozačeva uobrazilja počinje da se širi i na deo oficira koji su zaduženi za lov za nepobedivnog protivnika.
Ovo ne bi bio ruski film sa sovjetskom dušom kada se sve ne bi zaokružilo jednom velikom metaforom u kojoj se nepobedivi tenk zapravo poistovećuje sa nacizmom.
Upravo su ta rusko/sovjetska obeležja iz asortimana zastarelih estetskih postulata nešto što generiše najveće probleme na pripovedačkom planu, ali sa druge strane svemu daje određeni retro-štimung. Šahnazarov je državni reditelj i u određenom smislu nudi očekivani državni mejnstrim, no ovoj temi takav pristup baš odgovara. TIGR je stoga zanimljiv primer filma kakav se više ne pravi koji paradoksalno uspeva da donese dosta toga svežeg ili retkog u ratni film.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment