Pogledao sam TOUCHY FEELY Lynn Shelton, njen prelazak iz mumblecore ortodoksije u nešto konvencionalniji vid pripovedanja. Improvizacija je i dalje tu, ali isto tako postzoji i izgrađenija priča, zaplet u konvencionalnom smislu, i ritam koji podseća na film glavnog toka. Shelton međutim ni sa ovim filmom nije apsolutno ukoračila u mejnstrim, samo mu se po određenim izražajnim sredstvima približila. O tome svedoči pre svega njeno odbijanje da zaplet koji je postavila u potpunosti razreši na način koji bi bio svojstven mejnstrimu.
Otud TOUCHY FEELY ostaje pre svega izuzetno atmosferičan rad u kome su glumačke bravure pre svega potčinjene stvaranju te atmosfere, i za razliku od drugih filmova Lynn Shelton čini se da su ovde likovi manje u prvom planu.
TOUCHY FEELY ne iskoračuje previše iz indie okvira ali unutar njih pokazuje da Lynn Shelton proširuje svoje vidike.
* * * / * * * *
Otud TOUCHY FEELY ostaje pre svega izuzetno atmosferičan rad u kome su glumačke bravure pre svega potčinjene stvaranju te atmosfere, i za razliku od drugih filmova Lynn Shelton čini se da su ovde likovi manje u prvom planu.
TOUCHY FEELY ne iskoračuje previše iz indie okvira ali unutar njih pokazuje da Lynn Shelton proširuje svoje vidike.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment