Pogledao sam THE GREAT GATSBY Baza Luhrmanna, novu ekranizaciju klasičnog romana F. Scott Fitzgeralda koju je Luhrmann propustio kroz šake u svom maniru. Iako Luhrmannove filmove ne cenim previše, oni uvek zaslužuju određenu pažnju a ponekad i poštovanje, THE GREAT GATSBY je film koji se zaustavlja na poštovanju, reč je svakako o velikom logističkom poduhvatu i pokušaju da se intimistička priča silom pretvori u spektakl u čemu Luhrmann formalno uspeva. Sve ostalo je manje-više ponavljanje njegovih postupaka i u tom pogledu THE GREAT GATSBY je šarena laža koja zapravo ne funkcioniše na suštinskom nivou koji nosi roman, a to je pre svega priča o američkom društvu, usponu, promeni klasnih okolnosti koje se prelamaju kroz emotivni život i sl. GATSBY zapravo ne nudi pravu emociju osim sporadičnoig divljenja za spektakl, bogatu podelu i Leov magnetizam. Sve ostale emocije su ugušene pod pritiskom Luhrmannove nesigurnosti koja se ogleda u agresivnom montažnom postupku, kojim komada dramske scene ne dopuštajući ionako flah postavljenim dramskim situacijama da se nekako razviju.
Ako je na polju alternative sličan retro postupak odavno gajio Guy Maddin, Luhrmann je imao otvoren prostor u domenu mejnstrima sve dok se nije pojavio Michel Hazanavicius koji ga je matirao u nekoliko poteza, između ostalog lagano uzevši i "oskara". Zato Luhrmannov film deluje kao prilično bajat, mada i dalje šaren pokušaj da se vrati u igru, ali rezultat nije ništa više od pokušpaja da se lektira prilagodi mladima, da se kroz uvođenje pojedinih savremenih detalja na nivou muzike, odnosno prenaglašavanje retro-ikonografije dočara šta je GATSBY značio u svoje vreme i o čemu je govorio. I zbilja, ko ima dete koje ne može da shvati da se neko u sceni zabavlja uz džez, može da pogleda ovaj film i kada čuje will.i.am pretpostavljam da će razumeti da je reč o zabavi.
Dakle, THE GREAT GATSBY je film čiji su mnogi rediteljski postupci n nivou tretmana celine stari skoro 14-20 godina, i u tom smislu ovo se može smatrati muzejskim primerkom hip filma. U tom pogledu Jay-Zjeva umešanost je njemu samo donela korist jer Jigga ovim filmom stiče reputaciju nespornog klasika svoje epohe, ali samim tim gubi na značaju sada na terenu. No, čini mi se da je kulturni kapital stečen ovim filmom mnogo vredniji sa Jiggu i da je on najveći dobitnik u ovom filmu.
Drugi najveći dobitnik je svakako Leo koji je sada zacementirao status najveće zvezde savremenog Holivuda, ne samo time što je zasenio sve ostale zvezde koje je u ovom filmu izređao Baz već i po tome što je formirao opus sačinjen od klasike, što na polju autora sa kojima radio što u domenu materijala. Iako Will Smith garantuje više novca na blagajnama, Leo garantuje osmišljen i ambiciozan film bez populističkih trikova, i uprkos svojim nedostacima, GATSBY jeste takav film. Reč je definitivno o hazarderskom produkcentskom potezu koji se doduše isplatio na blagajnama.
THE GREAT GATSBY je film koji je u mnogim tehničkim aspektima impresivan, i donosi niz maštovitih rešenja plus Leovu uzbuidljivu ulogu. Nažalost, kao celina ne nosi apsolutno nikakvu emociju, niti nudi prostor za intelektualno promišljanje. S druge strane, moguće je da velikom delu publike koja je osuđena na aktuelne blokbastere štošta iz ovog filma može delovati avangardno i inspirativno. Zato je u načelu jako teško biti aktivno protiv ovakvog filma u ovako čudnoj sezoni.
* * 1/2 / * * * *
Ako je na polju alternative sličan retro postupak odavno gajio Guy Maddin, Luhrmann je imao otvoren prostor u domenu mejnstrima sve dok se nije pojavio Michel Hazanavicius koji ga je matirao u nekoliko poteza, između ostalog lagano uzevši i "oskara". Zato Luhrmannov film deluje kao prilično bajat, mada i dalje šaren pokušaj da se vrati u igru, ali rezultat nije ništa više od pokušpaja da se lektira prilagodi mladima, da se kroz uvođenje pojedinih savremenih detalja na nivou muzike, odnosno prenaglašavanje retro-ikonografije dočara šta je GATSBY značio u svoje vreme i o čemu je govorio. I zbilja, ko ima dete koje ne može da shvati da se neko u sceni zabavlja uz džez, može da pogleda ovaj film i kada čuje will.i.am pretpostavljam da će razumeti da je reč o zabavi.
Dakle, THE GREAT GATSBY je film čiji su mnogi rediteljski postupci n nivou tretmana celine stari skoro 14-20 godina, i u tom smislu ovo se može smatrati muzejskim primerkom hip filma. U tom pogledu Jay-Zjeva umešanost je njemu samo donela korist jer Jigga ovim filmom stiče reputaciju nespornog klasika svoje epohe, ali samim tim gubi na značaju sada na terenu. No, čini mi se da je kulturni kapital stečen ovim filmom mnogo vredniji sa Jiggu i da je on najveći dobitnik u ovom filmu.
Drugi najveći dobitnik je svakako Leo koji je sada zacementirao status najveće zvezde savremenog Holivuda, ne samo time što je zasenio sve ostale zvezde koje je u ovom filmu izređao Baz već i po tome što je formirao opus sačinjen od klasike, što na polju autora sa kojima radio što u domenu materijala. Iako Will Smith garantuje više novca na blagajnama, Leo garantuje osmišljen i ambiciozan film bez populističkih trikova, i uprkos svojim nedostacima, GATSBY jeste takav film. Reč je definitivno o hazarderskom produkcentskom potezu koji se doduše isplatio na blagajnama.
THE GREAT GATSBY je film koji je u mnogim tehničkim aspektima impresivan, i donosi niz maštovitih rešenja plus Leovu uzbuidljivu ulogu. Nažalost, kao celina ne nosi apsolutno nikakvu emociju, niti nudi prostor za intelektualno promišljanje. S druge strane, moguće je da velikom delu publike koja je osuđena na aktuelne blokbastere štošta iz ovog filma može delovati avangardno i inspirativno. Zato je u načelu jako teško biti aktivno protiv ovakvog filma u ovako čudnoj sezoni.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment