Morao sam da sačekam da se postignu optimalni uslovi za gledanje BYZANTIUMa Neila Jordana. Ovaj reditelj zaslužuje da mu se priđe sa punom pažnjom, a poslednjih dana, klima je činila da se sve, pa i gledanje filmova, odvija otežano.
BYZANTIUM je Jordanov povratak na temu vampira, kojom se u okvirima vrhunskog mejnstrima bavio u filmu INTERVIEW WITH A VAMPIRE, i svojevrsni eho tog ostvarenja postoji i ovde - vampiri su prikazani drugačije od kanona ali i dalje imaju izvesnu romantičnu crtu i sasvim prirodno se vežu za epohu, kao za vremenski marker koji pokazuje njihovu starost. Otud je sve ono što je flešbek na korene vampirizma u porodici klasicistički tretirano na polju imaginacije i egzekucije, dok je moderni deo svojevrsni brajtonski NEAR DARK, osmišljena reaktuelizacija priče o vampirima sa elementima socijalne drame koju Jordan rado i vrlo vešto koristi.
U izvesnom smislu, BYZANTIUM je produžetak filma ONDINE u kome je natprirodni momenat zapravo nesporan i unekoliko unapređen u odnosu na kanonski prikaz vampira, pre svega u pogledu same tehnike načinjanja žrtve i procesa inicijacije. Najveći problem filma zapravo ostaje to što Jordan uporedo background glavnih junakinja i njihovu životnu priču u sadašnjici, gde ta struktura sama po sebi ne bi bila toliko sporna da prethodno nije već spoilovana u svakom prepričavanju premise filma. Ovako, BYZANTIUM ostavlja utisak kao da pola filma gledamo jednu priču čiji nam je ishod nepoznat i drugu čiji nam je ishod poznat, čemu svakako doprinose i pogrešne najave i to što nam je krajnji horizont prošlosti junakinja lak za anticipaciju.
Međutim, Jordan je previše dobar reditelj da bi takav nedostatak ozbiljnije narušio utisak filma pošto čak i onda kada je pripovedački manjkav, vizuelno je zanimljiv, a u okvirima vampirske priče drmatičarka Moira Buffini unosi dosta svežih detalja, kako u pogledu same mitologije tako i želja koje imaju vampiri. Jordan sve vreme drži priču zatomljenom, iako ima ripper sekvenci ne kliza u senzacionalizam i zadržava sve na intimistčkom nivou, sa fokusom na karaktere i njihove tenzije.
U trenutku kada je svet zasićen raznoraznim pogledima na vampire, kada su oni komodifkovani za razne uzraste i eksplatisani sa razne načine, Jordanov film ima šta da ponudi, i u odnosu na filmove mnogih njegovih vršnjaka deluje vrlo vitalno i dostojanstveno. Otud je marginalna pozicija koju je BYZANTIUM imao u distribuciji nepravedna jer reč je o solidnom i zanimljivom filmu. Međutim, pošto su ovo vampiri koji nisu tretirani dovoljno adolescentski, a opet film nije dovoljno provokativan za sezonu nagrada, našao se na ničijoj zemlji za koju u distribuciji nema previše razumevanja.
* * * / * * * *
BYZANTIUM je Jordanov povratak na temu vampira, kojom se u okvirima vrhunskog mejnstrima bavio u filmu INTERVIEW WITH A VAMPIRE, i svojevrsni eho tog ostvarenja postoji i ovde - vampiri su prikazani drugačije od kanona ali i dalje imaju izvesnu romantičnu crtu i sasvim prirodno se vežu za epohu, kao za vremenski marker koji pokazuje njihovu starost. Otud je sve ono što je flešbek na korene vampirizma u porodici klasicistički tretirano na polju imaginacije i egzekucije, dok je moderni deo svojevrsni brajtonski NEAR DARK, osmišljena reaktuelizacija priče o vampirima sa elementima socijalne drame koju Jordan rado i vrlo vešto koristi.
U izvesnom smislu, BYZANTIUM je produžetak filma ONDINE u kome je natprirodni momenat zapravo nesporan i unekoliko unapređen u odnosu na kanonski prikaz vampira, pre svega u pogledu same tehnike načinjanja žrtve i procesa inicijacije. Najveći problem filma zapravo ostaje to što Jordan uporedo background glavnih junakinja i njihovu životnu priču u sadašnjici, gde ta struktura sama po sebi ne bi bila toliko sporna da prethodno nije već spoilovana u svakom prepričavanju premise filma. Ovako, BYZANTIUM ostavlja utisak kao da pola filma gledamo jednu priču čiji nam je ishod nepoznat i drugu čiji nam je ishod poznat, čemu svakako doprinose i pogrešne najave i to što nam je krajnji horizont prošlosti junakinja lak za anticipaciju.
Međutim, Jordan je previše dobar reditelj da bi takav nedostatak ozbiljnije narušio utisak filma pošto čak i onda kada je pripovedački manjkav, vizuelno je zanimljiv, a u okvirima vampirske priče drmatičarka Moira Buffini unosi dosta svežih detalja, kako u pogledu same mitologije tako i želja koje imaju vampiri. Jordan sve vreme drži priču zatomljenom, iako ima ripper sekvenci ne kliza u senzacionalizam i zadržava sve na intimistčkom nivou, sa fokusom na karaktere i njihove tenzije.
U trenutku kada je svet zasićen raznoraznim pogledima na vampire, kada su oni komodifkovani za razne uzraste i eksplatisani sa razne načine, Jordanov film ima šta da ponudi, i u odnosu na filmove mnogih njegovih vršnjaka deluje vrlo vitalno i dostojanstveno. Otud je marginalna pozicija koju je BYZANTIUM imao u distribuciji nepravedna jer reč je o solidnom i zanimljivom filmu. Međutim, pošto su ovo vampiri koji nisu tretirani dovoljno adolescentski, a opet film nije dovoljno provokativan za sezonu nagrada, našao se na ničijoj zemlji za koju u distribuciji nema previše razumevanja.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment