SVJETLA SARAJEVA Srđana Perkića je televizijski dokumentarac u kom se dosta usiljeno povezuju istorija hale Skenderija sa karijerom Zabranjenog pušenja, prikazane isključivo iz vizure Davora Sučića, umetnika poznatog kao Sejo Sexon.
Davor Sučić je potpisan kao koscenarista ovog filma i on je zaslužan za tobože ironične voiceovere u kojima postavlja neki kontekst i slično i to je uglavnom krindž izuzev kad prikazuje neke bazične činjenice. Koliko god da je Sučić noseći autor Zabranjenog pušenja kao benda, potpuno je jasno da je u odnosu na Neleta Karajlića inferioran narator pa i pisac.
Nele Karajlić je najbolje da se nije ni pomenuo u ovom filmu. Pomenut je nedovoljno da bi se pravedno iskazao njegov značaj za izvođački aspekt benda, pa i kreativni, a rekao bih i životni put Seje Sexona. To malo što je pomenut je bilo bolje da se nije našlo u filmu jer ne prikazuje samog Sučića u najboljem svetlu.
Film jako puno energije ulaže u savremeno Pušenje i u stvari nastanak mu je motivisan nedavnim njihovim koncertom u Skenderiji, a taj bend objektivno nije ni u jednom pogledu zanimljiv, iako o njima Sejo više govori više nego o Neletu, Zenitu i ostalima.
SVJETLA SARAJEVA je oportun pokušaj da se Pušenje veže za jedan objekat, da se ispriča njegov istorijat ali pre svega da se ovekoveči novi koncert, i dosta takvih filmova sam gledao. Ali, svaki od njih je bio bolje urađen od ovog.
No comments:
Post a Comment