SILENT NIGHT

Uprkos tome što već praktično dvadeset godina ne gledam šta to snima John Woo, bio sam umereno radoznao akcijašu bez reči koji treba da snimi za američko tržište. Joel Kinnaman i Kid Cudi u podeli su obećavali da ovo neće biti neki legacy ili cover bend u kom Woo obrađuje svoje stare hitove, dakle nema Van Dammea, Cagea i Travolte.

Nažalost, SILENT NIGHT je film koji izgleda kao solidan rad nekog od tehničara iz ekipe Avija Lernera. I to nije malo. Znamo jako dobro da bi to mene veoma zadovoljilo kao gledaoca.

Međutim, takav film bi nastao bez neke mistifikacije koja prati Wooa i tu neku atmosferu kambeka, a od kambeka ne da nema ništa nego ovo ni ne izgleda kao Wooov film. Ovo pre izgleda kao neki Scott Mann koji je dao sebi oduška da bude svedeniji u ambiciji i da ne falsifikuje tentpole ugođaj već sa snimi JOHN WICK za sirotinju.

I kao takav film, ovo bi zaslužilo * * *.

Ipak, pošto je reč o Woou i pošto je on ipak neko ko ima uslove, ima hype, sluša se itd. onda je ovo ipak nedovoljno. Ceo koncept filma bez reči, izveden je jednim delom konvencijom da Kinnaman ide da se osveti za masakr u kom je on između ostalog ostao bez moći govora, ali isto tako ima i nekih solidno urađenih "ćutanja" likova koji bi inače mogli da blebeću. Ipak, ovo nije ni blizu snage novog Duffielda.

I daleko je od izgleda nečega što se gleda u bioskopu.

A ni u pogledu kreativnosti. Ovde nema onoga što je ranije karakterisalo Wooa, dakle odnosi među likovima koji eskaliraju kroz karakteristične borbe. Ovo je mnogo više kao skroman pokušaj da se ponove veštine momaka iz ekipe Chada Stahelskog, i sve je to dosta polovno, a nije autorski i naprosto nije ona prva liga koja se očekuje.

U tom kontekstu više ni ne znam da li je ovo film koji uopšte treba tretirati kao iznevereno očekivanje. Naime, ipak nije slučajno da skoro dve decenije ne gledam Wooa, valjda ima nekog razloga za to. I samo smo se podsetili na te razloge.

No, neki masakr koji sprovodi Joel Kinnaman valjda još uvek sam po sebi nije postao loša stvar.