SHOOTER

Pre samo šesnaest godina, Amerikom vladao je George W. Bush a film kao SHOOTER je bio moguć u produkciji Paramounta.

Da se razumemo, i danas je Paramount sa TOP GUNom, i programima Paramount + i dalje najotvoreniji za razumevanje sa narodom iz red i flyover statesa. Međutim, SHOOTER je bio jedan ambiciozan akcioni triler u koji je studio uložio ozbiljna očekivanja.

Snimljen je po romanu Stephena Huntera, čoveka koji je dobio Pulicera za filmsku kritiku, a pored toga i konzervativca, pisca krimića i što je najzanimljivije - gun freaka.

Bob Lee Swagger je junak serije njegovih romana, a POINT OF IMPACT koji je ekranizovan ovde je veoma sličan jednom drugom literarnom izvorniku koji je doživeo uspeh na filmu, romanu Davida Morrella iz kog je izrastao Rambo.

U ovom slučaju, traumatizovani i veoma ogorčeni veteran je specijalsta za snajpersko gađanje ali je pored toga i borbena mašina u ljudskom telu, i malo je reći da su se mutni private contractori gorko prevarili kad su ga izabrali da im bude patsy za ubistvo predsednika.

Naime, on je svestan da stvar neće biti gotova dok ili on ili ne budu sklonjeni za životne i svake druge scene, tako da kad shvati da je zloupotrebljen kreće u totalnu osvetu, pretvarajući Ameriku u ratište.

Ako je Jason Bourne koji ne preza od velikih razaranja kao skalpel, Swagger je kao čekić, a i film je takav u poređenju sa Limanom i Greengrassom.

Međutim, SHOOTER uspeva da nadoknadi svoju realnu tupost, prvo sjajnom rolom Marka Wahlberga koji u ovako trashy premisi uspeva da pokaže zaista neverovatno visok angažman. On je zaista u ovo poverovao i preneo je to na gledaoce. Imajući u vidu da Swagger nema neke izrazitije primere šarma i ljudskosti u širem smislu, Wahlberg nam je začuđujuće približio.

Fuqua u saradnji sa Peterom Menziesom koji je pekao zanat kod McTiernana nudi solidnu akciju u jednom mejnstrim ključu ali sa finim izletima u jače nasilje.

Ipak, priča je ovde ključ. Naime, ovde imamo pravu desnu fantaziju. Establišment želi da iskoristi jednog pravog rodoljuba individualca. On previše veruje u pravdu a premalo u sistem da bi ovakvu stvar prepustio državi da reši. U tome mu pomažu teoretičari zavere i poluilegalni gun freakovi i oružari, i - gle čuda - oko svega su u pravu, i lako ga razumeju.

Paramount je ovde da Hunteru i fanovima da puste mašti na volju, a Wahlberg je otelovio njihove želje i uz pomoć Fuque to formulisao u solidan film koji je zaista stvar ukusa, mada ni oni koji nisu istomišljenici ne bi mogli da mu daju manje od * *.

Od mene,

* * * / * * * *