QAZAQ: HISTORY OF THE GOLDEN MAN

Igor Lopatonok je ukrajinsko-ruski štićenik Olivera Stonea sa kojim je posle dva propagandna rada o dešavanjima u Ukrajini, snimio i hagiografski dokumentarni film i seriju o Nursultanu Nazarbajevu.

Ovde je Stone samo jedan od producenata i protagonista kao Nazarbajevljev sagovornik.

Međutim, kao i uvek kad je Stone umešan, stvari nisu tako jednostavne. QAZAQ: HISTORY OF THE GOLDEN MAN je intervju sa Nazarbajevim, bogato ispraćen arhivom. Nazarbajev je svestan moći filma. Svojevremeno je angažovao starog Bodrova i pokojnog Passera da snime film NOMAD sa Kunom Beckerom o mitsko-istorijskim korenima Kazahstana, potom je snažno reagovao kada je izašao BORAT i osvetlio ovu zemlju na potpuno drugi način. Otud ne čudi da je bio raspoložen da ga Stone ubroji među svoje sagovornike kao što su Castro, Chavez i konačno Putin.

Nazarbajev u ovom filmu iznosi svoju biografiju, svoje viđenje kazahtanske prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, i uprkos tome što ovo nije film koji je "expose" situacije u Kazahstanu, teško je reći da "pametnom čoveku nije dosta" kada vidi čak i ovo što je Nazarbajevu reprezentativno.

Prosto on je radnik iz železare koji se učlanio u Partiju, zatekao na mestu kazahstanskog komunističkog rukovodioca kada se SSSR raspadao i prosto je preuzeo vlast. Potom slede izborima na kojima ima po 98 ili 95 posto glasova, izlazi na njih sam ili bez ozbiljnije opozicije, međutim on nema neku grćevitu potrebu za legitimacijom - on je prosto tu da vodi zemlju kao što je zadatak ostatka naroda da bude viđen, on je samouveren despot i tu nekih dilema nema. Ne mora film da ulazi do detalja u kršenja ljudskih prava i nepostojanje demokratije da bi se shvatilo da je to jedna dosta zaostala sredina i jedno slabo razvijeno društvo. "Presence of absence" radi ovde punom parom.

Međutim, isto tako, Nazarbajev već 30 godina uspeva da brodi između Rusije koja mu se sused i SAD koji ima interese u regionu, Kine koja mu se sused, i Islama koji je vera velike većine stanovnika. U tom pogledu, Nazarbajev je jedan vrlo funkcionalan despot i otprilike je bio na vlasti koliko i Tito. Stoga, ovde je sad samo pitanje ukusa da li ćemo ga gledati kao kultnu figuru ili kao pukog nemilosrdnog diktatora.

Stone se dobro zabavlja sa Nazarbajevim koji je prelakiran tamo gde ovi mladi naslednici misle da su namazani. Sve vreme govori na ruskom, mada evidentno zna engleski i priča sa puno šarma i šlifa. Vešto ubacuje slikovite anegdote u svoj narativ od kojih je najupečatljivija ona sa Arafatom i nuklearnim arsenalom.

U određenom smislu možemo postaviti pitanje da li je Stone od kultnih istorijskih figura kao što su Castro, Chavez ili Putin degradirao dotle da pravi čapras divan jednom Nazarbajevu. Ipak, kada pogledamo ovaj film rekao bih da Stone jeste istinski zaintrigiran Nazarbajevim jer on u stvari jeste bitan igrač, ali iz senke, što je verovatno i tajna njegovog uspeha i relativno spokojne vladavine sa retkim pobunama od kojih ga je poslednja i definitivno udaljila od vlasti. Stoga, nije Nazarbajev nimalo naivan lik, i dragocena je prilika da ga na ovaj način upoznamo.

QAZAQ je imao premijeru na filmskom festivalu u Rimu, iako ga prevashodno vidim kao televizijski materijal, sa tim kuriozitetom da bi verovatno češto mogao da se emituje i na kazahstanskoj televiziji.

* * 1/2 / * * * *