65

Scott Beck i Bryan Woods pisali su A QUIET PLACE, jedan od najupečatljivijih cineplex-friendly horora prošle decenije. Logično, akcije su im skočile a oni su odlučili da se posvete režiji jer su to pokušavali bez značajnijeg uspeva i pre saradnje sa Krasinskim. Međutim, kada vidimo ono što su režirali, jasno je da je Krasinski izuzetno mnogo doprineo i kao reditelj i kao scenarista.

65 je bio prilično veliki promašaj u bioskopima. Međutim, da je snimljen za novac za koji je projektovan, ne bi bio takav promašaj. Očigledno se u nekom trenutku budžet oteo kontroli i otišao van onoga što su kapaciteti ovog filma na blagajnama. I to je nažalost evidentno i u hipotetičkom slučaju da su Beck i Woods autorski uspeli.

A nisu.

65 je film koji bi se mogao opisati kao PLANET OF THE JURASSICS. Praktično to je premisa PLANET OF THE APES, samo junak padne na planetu koja se nalazi u dobu dinosaurusa i praživotinja. I onda se on i jedna devojčica snalaze da nekako izvuku glavu i onda u tome na kraju uspeju.

Adam Driver je karakterni glumac koji se i ovde maksimalno trudi ali prosto nema nekog karaktera ili interakcije u kojoj ima šta da pruži. Nisam siguran koliko je koncept ovde uzbudljiv te ga je privukao. Meni nije, ali ono što je sasvim sigurno je da ovde nema dovoljno materijala.

Naravno kada veliki reptili jure ljude, ne može baš da nema uzbuđenja i gadnih stvorenja ali film je uprkos tome moram reći dosta spor i nedovoljno dinamičan.

A QUIET PLACE je mutirao u neki povod da se pravi filmski univerzum a to me ne raduje previše. Pa ipak, čak je i slabiji nastavak superioran u odnosu na ovaj rad. Otud, za sada Beck i Woods nisu ni dostigli a nekmoli prevazišli svoje ključno delo.

* * / * * * *