OUTLAW KING

OUTLAW KING se bavi borbom za nezavisnu Škotsku u Srednjem veku, delimično se preklapajući sa Gibsonovim BRAVEHEARTom, sa kojim deli i svog glavnog junaka Roberta the Brucea koji je tamo bio sporedni lik. U principu, uz sve Gibsonove istorijske proizvoljnosti, BRAVEHEART i dalje ostaje najbitniji film o ovim dešavanjima.

OUTLAW KING takođe nije previše istorijski verodostojan i u suštini želi da bude jedan zanimljiv film o viteškim pustolovinama Roberta the Brucea koji je odlučio da povrati svoje kraljevsko dostojanstvo i ipak istera Engleze. Nema ovde neke duboke političke analize. Nema čak ni neke duboke razrade prilično osetljivih životnih okolnosti koje su nastupile kada su Robertu otete druga žena i prva ćerka, ali film nudi jedan dosta solidan hardver na ovu temu.

Završna bitka je impresivno izvedena, a i ostale su veoma solide. Chris Pine kao Robert je odličan, i uzima protagonizam kao jedan aktivni junak, praktično osnovni činilac ne samo u donošenju odluka nego i u fizičkoj egzekuciji planova. Aaron Taylor-Johnson je zanimljiv kao Douglas, velikaš čije je prezime bilo prokaženo od Edwarda I, dok su svi ostali solidni, ali nemaju priliku da jače razviju karaktere. Edward II je recimo prikazan bajazitovski, bez onih karakteristika koje su ga činile kod Marlowea i Jarmana.

Fotografija Barry Ackroyda je drugačija od svega što je inače radio. Nema ovde sirovosti sa ramena, mnogo više se prave kadar-sekvence gde god može. Ovde Ackroyd pokušava da bude što "čistiji" i konvencionalniji i u tome uspeva. 

David Mackenzie je rediteljski mogao biti sigurniji, pre svega u zamisli šta zapravo pravi, ali ovde je ipak fokusiraniji nego u HELL OR HIGH WATER.

U zavisnosti od toga koliko vas ova tema zanima, koliko su vam važne istorijske činjenice, kakvu priču očekujete od ovoga u 21. veku, utisak filma varira od * * do * * *.