REALNA PRIČA

REALNA PRIČA Gordana Kičića je ona vrsta građanske dramedije koja se neprestano traži u razgovorima potencijalne publike ali se ne dešava na srpskim ekranima. Decenijama posle uspešnog serijala Milana Jelića i Predraga Perišića NA ODREĐENO VREME, i to preko tri decenije zapravo, Kičić uspeva da tu formulu i problematiku vrlo samouvereno uvede u novi milenijum.

Kičić je igrao različite likove u karijeri ali je najviše uspeha imao kao komičar, i ovde gradi ceo film oko zanimljive persone, glumca koji vodi apsurdan život umetnika i zabavljača u Srbiji, uporedo se naravno baveći svim onim životnim uogama koje dele supružnici i inače. Kroz prizmu simpatičnog pomalo goofy junaka koji sebe shvata ozbiljnije nego što treba, Kičić gaji uspešan karakter man childa koji shvata da mora da odraste kada je već prekasno i kada mu brak pred razvodom a dete ne govori mesecima zbog tenzije u kući. 

U tom pogledu, Kičić kao osvedočeni filmofil uspeva da inkorporira elemete stvari koje danas rade Ben Stiller ili Judd Apatow ali da to sve zadrži kao konstruktivan uticaj, jasno to sve obilkujući kroz stvari koje su njemu jača strana. Kičiću realno treba leading rola u grownup filmu i sada ju je dobio ali se nije odrekao ni onoga zbog čega je bio tako dobar u MALOJ NOĆNOJ MUZICI. Ta komika koja proističe iz glavnog lika nalazi se u jezgru komedije u ovom filmu, pa u principu količina smeha umnogome zavisi od gledaočevog prihvatanja tog pristupa humoru. Lično ne vidim razlog zašto on ne bi funkcionisao. Kičić je postigao pravi nivo komedije i u svojoj igri ali i u režiji.

Film je realizovan precizno i konzistentno. Vizuelni koncept je jednostavan ali efektan i nema nikakvih iskoraka iz toga što je disciplina zaista vredna poštovanja i vrlo je retka u našem filmu. 

Kad je reč o onome što je dramski temelj filma a to je priča o razvodu i odnosu sa detetom, REALNA PRIČA takođe dobro stoji. Uprkos tome što srpski film poslednjih goina ne beži od ozbiljnih tema, moramo priznati da kad junaci povedu neku ozbiljnu priću uslede ozbiljni krindževi. U ovom filmu toga nema, ne samo zbog zdrave doze humora već i zbog zdrave doze nepretencioznosti koja prati i tekst i način igre.

REALNA PRIČA se umnogome oslanja na one stvari koje smo navikli da bez problema vidimo u stranom filmu ali koje nimalo nisu rutinske kod nas. I zaslužuje veliko poštovanje što ih je tako vešto plasirala i realizovala.

REALNA PRIČA je film koji je nepretenciozan ali je istovremeno i problemski, film je zabavan a,i jeste studija karaktera u ozbiljnoj nevolji.

Scena policajčevog monologa koji nas uvodi u završnicu filma je briljantan dramaturški rad jer u sebi nosi zapravo razrešenje filma. Takva briljanta rešenja ponekad nisu vidljiva prima facie ali ovde je to zavidan formalni ukras sa izuzetnom suštinskom konsekvencom.

Dramaturški gledano film je sigurno postavljen, likovi su jasni, priča se glatko razvija, ide od tačke do tačke i tačno sprovodi character arc glavnog junaka. Ovakva scenaristička pedantnost se takođe zaista retko sreće kod nas a ne ceni se previše.

REALNA PRIČA je film koji uspeva da postigne ono što smatramo standardom za strani film kakav svakodnevno gledamo. Uz rizik da zvučim kao neko ko je iz industrije i raduje se nečemu što nije previše bitno običnom gledaocu, mislim da je sve ovo što je Kičić ovde postigao zbiljna nesvakidašnje za naše standarde i da može biti pravo osveženje za publiku. 

Stoga, REALNA PRIČA jeste ono što je našem repertoraru bilo potrebno i što se već decenijama traži. Ako se publika ne odazove, gubi pravo da se žali što ovakvih filmova nema.

* * * / * * * *