DOCTOR SLEEP Marka Flanagana je ponovna portvrda da uprkos izuzetnom napretku filmadžijskih veština, filmske tehnike, teorije i kritike, i dalje je moguće snimiti istinski užasan film u uslovima visoke holivudske produkcije.
Ova ekranizacija Stephena Kinga iznova pokazuje paradoks da se Holivud već decenijama obraća ovom piscu za nove ideje iako mu maštovitost nije jača strana. Pa ipak, očigledno je da svaka generacija mora proći ciklus ekranizacija njegovih klasika (CARRIE, PET SEMATARY) plus neke novonapisane i novoprepoznate romane, i u tom ciklusu na svaki SHAWSHANK REDEMPTION dolazi poneki DREAMCATCHER, na svaku De Palminu CARRIE jedan Kingov MAXIMUM OVERDRIVE itd.
U tom smislu, Kingovih ekranizacija ima toliko da je maltene sada šteta stati sa njima, treba ići do kraja i snimiti sve što je sročio bar po nekoliko puta. U sklopu ekranizacija do sada nesnimljenih Kingovih romana, imamo i DOCTOR SLEEP koji se doduše produkciono nadovezuje na uspeh diptiha IT koji je doneo veliku dobit studiju Warner Bros.
DOCTOR SLEEP je snimljen u dvoipočasnovnom formatu kao i IT i ima sličnu estetiku. Tu je mlada junakinja, tinejdžerka, tu je doticanje horor motiva ali prevashodno jedan YA ključ i avanturistički duh. Sve to je šuplje, banalno, nemaštovito i pri trajanju od dva i po sata užasno dosadno. Ali, opet, čemu tako žestoka reakcija?
Pa reakcija proističe iz toga što je DOCTOR SLEEP produžetak romana i filma SHINING koji je onomad snimio Stanley Kubrick po Kingovoj knjizi.
Da, da. U vreme kada su po Kingu nastajali filmovi kao što je De Palmin CARRIE, nastao je i Kubrickov SHINING, film koji se umnogome razlikovao od literarnog predloška, temeljno delo ne samo za horor žanr već i sedmu umetnost uopšte. SHINING je porodična srebrnina studija Warner Bros, jedan od filmova sa kojima su najdublje izmenili popularnu kulturu. Dan-danas SHINING opseda i inspiriše, bilo kao tema dokumentarca ROOM 237 ili kao osnov za bravura sekvencu u filmu READY PLAYER ONE. Naravno, ne treba ni govoriti o tome koliko je novca i prestiža taj film doneo studiju Warner. Ipak je to Kubrick, a svaki Kubrickov film je posebna stvar, poseban artefakt.
I isti taj studio je uzeo da prostituiše SHINING u jednom filmu za koji je od prvog kadra, a verovatno i od čitanja Kingovog romana-nastavka, jasno da će biti nešto potpuno bezvredno.
Mark Flanagan kao jedan krajnje limitiran reditelj ne uspeva čak ni da napravi neku tehničko zanatsku igrariju u scenama kada se u filmu evocira SHINING već snima njegovu repliku DTV nivoa. Ruku na srce, izuzev blasfemične završnice koja se svodi na neki nemaštoviti čisto tehnički rasplet, a koji je inače po svemu suprotan stravi Kubrickovog filma, DOCTOR SLEEP barem pokazuje da je King priznao da je Kubrick bio u pravu. Nažalost, i pored sede kose, King nije u stanju da prepozna oko čega je tačno Kubrick bio u pravu, sem da jeste.
I tako gledamo film koji pokušava da se osloni na klasik, i da nam ponudi jednu bednu DTV demistifikaciju, i u tom pogledu podseća na Ridleyeve senilne PROMETHEUSa i COVENANTa. E sad, Ridleyeve baljezgarije su prošle malo lakše jer je njegov klasik već bio ofucan kroz slabe nastavke.
Nažalost, King je napisao roman-nastavak, decenijama posle originala, ali nije imao ni toliko obraza da se nadoveže na mini-seriju koja je dala njegovo viđenje kako ta ekranizacija treba da izgleda već se dohvatio Kubricka i onoga sa čime se inicijalno nije slagao.
Srećom, publika je prepoznala o čemu se ovde radi i nije se odazvala ovom filmu. Pa ipak, mrlja ostaje. DOCTOR SLEEP nije smeo doći do bioskopa. HBO Max ili Netflix su mogli biti častan izlaz.
Ova ekranizacija Stephena Kinga iznova pokazuje paradoks da se Holivud već decenijama obraća ovom piscu za nove ideje iako mu maštovitost nije jača strana. Pa ipak, očigledno je da svaka generacija mora proći ciklus ekranizacija njegovih klasika (CARRIE, PET SEMATARY) plus neke novonapisane i novoprepoznate romane, i u tom ciklusu na svaki SHAWSHANK REDEMPTION dolazi poneki DREAMCATCHER, na svaku De Palminu CARRIE jedan Kingov MAXIMUM OVERDRIVE itd.
U tom smislu, Kingovih ekranizacija ima toliko da je maltene sada šteta stati sa njima, treba ići do kraja i snimiti sve što je sročio bar po nekoliko puta. U sklopu ekranizacija do sada nesnimljenih Kingovih romana, imamo i DOCTOR SLEEP koji se doduše produkciono nadovezuje na uspeh diptiha IT koji je doneo veliku dobit studiju Warner Bros.
DOCTOR SLEEP je snimljen u dvoipočasnovnom formatu kao i IT i ima sličnu estetiku. Tu je mlada junakinja, tinejdžerka, tu je doticanje horor motiva ali prevashodno jedan YA ključ i avanturistički duh. Sve to je šuplje, banalno, nemaštovito i pri trajanju od dva i po sata užasno dosadno. Ali, opet, čemu tako žestoka reakcija?
Pa reakcija proističe iz toga što je DOCTOR SLEEP produžetak romana i filma SHINING koji je onomad snimio Stanley Kubrick po Kingovoj knjizi.
Da, da. U vreme kada su po Kingu nastajali filmovi kao što je De Palmin CARRIE, nastao je i Kubrickov SHINING, film koji se umnogome razlikovao od literarnog predloška, temeljno delo ne samo za horor žanr već i sedmu umetnost uopšte. SHINING je porodična srebrnina studija Warner Bros, jedan od filmova sa kojima su najdublje izmenili popularnu kulturu. Dan-danas SHINING opseda i inspiriše, bilo kao tema dokumentarca ROOM 237 ili kao osnov za bravura sekvencu u filmu READY PLAYER ONE. Naravno, ne treba ni govoriti o tome koliko je novca i prestiža taj film doneo studiju Warner. Ipak je to Kubrick, a svaki Kubrickov film je posebna stvar, poseban artefakt.
I isti taj studio je uzeo da prostituiše SHINING u jednom filmu za koji je od prvog kadra, a verovatno i od čitanja Kingovog romana-nastavka, jasno da će biti nešto potpuno bezvredno.
Mark Flanagan kao jedan krajnje limitiran reditelj ne uspeva čak ni da napravi neku tehničko zanatsku igrariju u scenama kada se u filmu evocira SHINING već snima njegovu repliku DTV nivoa. Ruku na srce, izuzev blasfemične završnice koja se svodi na neki nemaštoviti čisto tehnički rasplet, a koji je inače po svemu suprotan stravi Kubrickovog filma, DOCTOR SLEEP barem pokazuje da je King priznao da je Kubrick bio u pravu. Nažalost, i pored sede kose, King nije u stanju da prepozna oko čega je tačno Kubrick bio u pravu, sem da jeste.
I tako gledamo film koji pokušava da se osloni na klasik, i da nam ponudi jednu bednu DTV demistifikaciju, i u tom pogledu podseća na Ridleyeve senilne PROMETHEUSa i COVENANTa. E sad, Ridleyeve baljezgarije su prošle malo lakše jer je njegov klasik već bio ofucan kroz slabe nastavke.
Nažalost, King je napisao roman-nastavak, decenijama posle originala, ali nije imao ni toliko obraza da se nadoveže na mini-seriju koja je dala njegovo viđenje kako ta ekranizacija treba da izgleda već se dohvatio Kubricka i onoga sa čime se inicijalno nije slagao.
Srećom, publika je prepoznala o čemu se ovde radi i nije se odazvala ovom filmu. Pa ipak, mrlja ostaje. DOCTOR SLEEP nije smeo doći do bioskopa. HBO Max ili Netflix su mogli biti častan izlaz.
No comments:
Post a Comment