Pogledao sam THE INTERNECINE PROJECT Ken Hughesa, ekranizaciju romana Mort w. Elkinda čiji je verovatno najveći adut to što ga je pisao Jonathan Lynn, na početku svoje kasnije manje ili više respektabilne karijere.
THE INTERNECINE PROJECT podseća na THE LAST OF SHEILA Herberta Rossa, film u kome Coburn igra dijaboličnog negativca čiji bi zli plan i činjenica da ubija naivnije od sebe trebalo da veže publiku za ovog antiheroja. Međutim, Hughesov film nikada ne iskoračuje iz okvira krajnje mehaničkog sklopa događaja i nema u sebi šarm koji ća kasnije imati recimo SHOCK TO THE SYSTEM pošto Coburnov identitet bez nekog jakog razloga maltene pola filma ne biva otkriven, a zatim kad se otkrije taj lik nikada ne postaje zabavan i uslovno rečeno simpatičan čak ni na tom dijaboličnom nivou.
Film je koncipiran kao šahovska partija u kojoj glavni junak nagovara svoje nekadašnje saučesnike jedne protiv drugih kako bi se pobili međusobno, i uklonili tragove koji bi njega mogli ugroziti na putu do rukovodećeg mesta koje je želeo da zauzme. Međutim, u toj šahovskoj partiji nema teškoća, nema prepreka planu, nema previše neočekivanih događaja, tako da film ni na tom nivou nije razvijan čak i na planu puke mehanike koja bi podrazumevala nekakve peripetije.
Hughesova egzekucija je sterilna, sa ponekim lepim detaljem na nivou atmosfere ili kadriranja ali bez potencijala da obeleži celinu.
* 1/2 / * * * *
THE INTERNECINE PROJECT podseća na THE LAST OF SHEILA Herberta Rossa, film u kome Coburn igra dijaboličnog negativca čiji bi zli plan i činjenica da ubija naivnije od sebe trebalo da veže publiku za ovog antiheroja. Međutim, Hughesov film nikada ne iskoračuje iz okvira krajnje mehaničkog sklopa događaja i nema u sebi šarm koji ća kasnije imati recimo SHOCK TO THE SYSTEM pošto Coburnov identitet bez nekog jakog razloga maltene pola filma ne biva otkriven, a zatim kad se otkrije taj lik nikada ne postaje zabavan i uslovno rečeno simpatičan čak ni na tom dijaboličnom nivou.
Film je koncipiran kao šahovska partija u kojoj glavni junak nagovara svoje nekadašnje saučesnike jedne protiv drugih kako bi se pobili međusobno, i uklonili tragove koji bi njega mogli ugroziti na putu do rukovodećeg mesta koje je želeo da zauzme. Međutim, u toj šahovskoj partiji nema teškoća, nema prepreka planu, nema previše neočekivanih događaja, tako da film ni na tom nivou nije razvijan čak i na planu puke mehanike koja bi podrazumevala nekakve peripetije.
Hughesova egzekucija je sterilna, sa ponekim lepim detaljem na nivou atmosfere ili kadriranja ali bez potencijala da obeleži celinu.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment