Posle dramatičnih najava i strepnje, pogledao sam F Johannesa Robertsa, i ispostavilo se da nije reč o filmu vrednom naročite pažnje.
Nažalost, Roberts osim toga što je u određenom smislu napravio omaž Carpenteru i to pre svega na nivou samog dizajna "ubica bez lica" nego na bilo kom drugom suštinskom nivou, nije ponudio ništa drugo.
F je film koji se pravi da ima socijalnu dimenziju, da likovi imaju nekakvu psihološku dimenziju, ali ne samo da su oni sasvim konvencionalno postavljeni kao topovsko meso za slashere, nego ostaju negde na pola puta jer na kraju ne funkcionišu ni kao jedno ni kao drugo. Iako je sasvim sigurno, F više slasher nego socijalna drama sa elementima horora, to je jasno, Roberts kao da prikriva nesumnjivo eksploatacijsku dimenziju svog rada, iz razloga koji su mi nejasni pošto je ona očigledna.
Nemam problem sa time što su ubistva mahom data u offu, neka ih tamo, ali postavlja se pitanje šta je u ovom filmu u prvom planu?
Reklo bi se da je Roberts na kraju uspeo da se preračuna i da zapravo F spada u retke filmove koji se oslanjaju na više motiva i žanrova a na kraju ostaju bez ičega, bez jasne teme, jasne ideje šta pretenduju da pokažu publici.
Film opsade sa nejasnom geografijom nema mnogo šanse za uspeh i ono što je finalni kardinalni nedostatak jeste što sama škola kao ambijent, kao zgrada, kao lik za sebe, ne samo da nije uspela da zaigra, nego ne uspeva da ubedi ni da je reč o školi, više liči na nekakvu bolnicu.
U svakom sučaju, F nije film vredan ozbiljnijeg razmatranja. Osim za fanove Roxanne McKee.
* 1/2 / * * * *
Nažalost, Roberts osim toga što je u određenom smislu napravio omaž Carpenteru i to pre svega na nivou samog dizajna "ubica bez lica" nego na bilo kom drugom suštinskom nivou, nije ponudio ništa drugo.
F je film koji se pravi da ima socijalnu dimenziju, da likovi imaju nekakvu psihološku dimenziju, ali ne samo da su oni sasvim konvencionalno postavljeni kao topovsko meso za slashere, nego ostaju negde na pola puta jer na kraju ne funkcionišu ni kao jedno ni kao drugo. Iako je sasvim sigurno, F više slasher nego socijalna drama sa elementima horora, to je jasno, Roberts kao da prikriva nesumnjivo eksploatacijsku dimenziju svog rada, iz razloga koji su mi nejasni pošto je ona očigledna.
Nemam problem sa time što su ubistva mahom data u offu, neka ih tamo, ali postavlja se pitanje šta je u ovom filmu u prvom planu?
Reklo bi se da je Roberts na kraju uspeo da se preračuna i da zapravo F spada u retke filmove koji se oslanjaju na više motiva i žanrova a na kraju ostaju bez ičega, bez jasne teme, jasne ideje šta pretenduju da pokažu publici.
Film opsade sa nejasnom geografijom nema mnogo šanse za uspeh i ono što je finalni kardinalni nedostatak jeste što sama škola kao ambijent, kao zgrada, kao lik za sebe, ne samo da nije uspela da zaigra, nego ne uspeva da ubedi ni da je reč o školi, više liči na nekakvu bolnicu.
U svakom sučaju, F nije film vredan ozbiljnijeg razmatranja. Osim za fanove Roxanne McKee.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment