Pogledao sam THE DESERT RATS Robert Wisea, ratni film u kome je James Mason ponovio ulogu Erwina Rommela iz filma THE DESERT FOX Henry Hathawaya. Ovaj film bi recimo mogao da bude podložen analizi Rastislava Dinića mnogo pre nego Stojiljkovićev roman jer u periodu relativno nedavne traume Drugog svetskog rata kada je masa nacista još uvek na slobodi, prikazuje Nemca koji je isključivo profesionalni vojnik, fin, okrenut poštovanju ratnog prava, neupitan nad Holokaustom kog se film recimo uopšte ne dotiče.
Richard Burton igra glavnu ulogu, britanskog oficira koji tokom opsade Tobruka osnova čuvene "pustinjske pacove", jednu od najznačajnijih elitnih jedinica u istoriji britanske vojske.
Wiseov film pronalazi dobar modus kako da u jednom relativno "malom" jednostavnom filmu od sat i po prikaže dugotrajne teškoće tokom borbi oko Tobruka. Taj modus je fokusiranje na jednu jedinicu i njene doživljaje. Problem je u tome što te doživljaje prikazuje krajnje epizodično i bez pravog razvoja likova koji su čak i u ovoj formi mogli da se postupnije izlože tako da je film opterećen neporedbnim "dokumentantnim" interludijima kojima se rešava problem protoka vremena. A opet ni taj dokumentarni momenat nije urađen dosledno nego simulira neku vrstu epskog zahvata a realno nije bio potreban u takvoj formi.
Otud slaba struktura remeti dosta solidnu atmosferu, i Wiseovo zanatski kompetentno tretiranje akcije i scena bitke koje deluju sasvim solidno za ono vreme, uz pomoć izvanredne fotografije Luciena Ballarda čija je ekspertiza u slikanju vesterna pomogla ovoj priči koja u sebi nosi doesta vestern tradicije...
* * 1/2 / * * * *
Richard Burton igra glavnu ulogu, britanskog oficira koji tokom opsade Tobruka osnova čuvene "pustinjske pacove", jednu od najznačajnijih elitnih jedinica u istoriji britanske vojske.
Wiseov film pronalazi dobar modus kako da u jednom relativno "malom" jednostavnom filmu od sat i po prikaže dugotrajne teškoće tokom borbi oko Tobruka. Taj modus je fokusiranje na jednu jedinicu i njene doživljaje. Problem je u tome što te doživljaje prikazuje krajnje epizodično i bez pravog razvoja likova koji su čak i u ovoj formi mogli da se postupnije izlože tako da je film opterećen neporedbnim "dokumentantnim" interludijima kojima se rešava problem protoka vremena. A opet ni taj dokumentarni momenat nije urađen dosledno nego simulira neku vrstu epskog zahvata a realno nije bio potreban u takvoj formi.
Otud slaba struktura remeti dosta solidnu atmosferu, i Wiseovo zanatski kompetentno tretiranje akcije i scena bitke koje deluju sasvim solidno za ono vreme, uz pomoć izvanredne fotografije Luciena Ballarda čija je ekspertiza u slikanju vesterna pomogla ovoj priči koja u sebi nosi doesta vestern tradicije...
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment