Pogledao sam FAST-WALKING James B. Harrisa, ekranizaciju romana Ernesta Brawleya sa James Woodsom, film u kome se Harris zagrevao za ekranizaciju podjednako prljavog Ellroyevog romana u filmu koji će kasnije biti nazvan COP.
U formalnom smislu, COP je bolji i na nivou izraza čistji film, sa ekonomičnije vođenom pričom i jasnije raspoređenim akcentima unutar onoga što nudi priča. FAST-WALKING je poprilično all over the place ali ovog puta se to može oprostiti pošto nije reč o žanrovskom filmu koji pretenduje na jasan izraz kao što je to COP.
U širem smislu FAST-WALKING bi se mogao posmatrati kao krimić o korumpiranom zatvorskom čuvaru koji se nalazi između čekića i nakovnja kada ga jdna ekipa plaća da pomogne prilikom ubistva crnačkog radikalnog aktiviste dovedenog na robiju a druga ga plaća da izbavi istog tipa iz zatvora. Ova postavka je obogaćena nizom likova i anegdota, kako iz ličnog okruženja Woodsovog lika tako i unutar zatvora. Pojedini egzistencijalistčki monolozi Woodosovg suparnika sugerišu da je Harris sasvim sigurno želeo da referiše i na kontrakulturni film sedamdesetih u ovom krimiću koji spolja gledano ne iskoračuje previše, izuzev razubarušenosti izvan estetike koja je bila u modi početkom osamdesetih.
Otud se FAST-WALKUING imajući u vidu hit-and-miss narav postavke zapravo iznenađujuće dobro drži kao celina iako je sasvim sigurno da ne ispunjava neke tipične akademske kriterijume skladno postavljenog filma.
Harris je počeo kao producent i kao reditelj je poznat po nenameljivom ali jasnom stilu koji pokazuje i ovde, što je jedan od adfuta fima jer se ne ekscentričnost priče ne nadovezuje i eventualna suvišna ekscentričnost postupka. James Woods je glavni junak ali ne nosi ceo film, značajnu ulogu ima i Tim McIntire, jedna od rano preminulih američkog filma koji je u osamdesetim umro baš kada je bio nadomak ozbiljnih uloga. Pa ipak koliko god McIntire bio na nivou, Woods je naslovni lik i predstavlja jedan od ključnih aduta filma pokazujući zašto je na određeni način i uspeo da se nametne kao svojevrsni leading man tokom osamdesetih.
* * * / * * * *
U formalnom smislu, COP je bolji i na nivou izraza čistji film, sa ekonomičnije vođenom pričom i jasnije raspoređenim akcentima unutar onoga što nudi priča. FAST-WALKING je poprilično all over the place ali ovog puta se to može oprostiti pošto nije reč o žanrovskom filmu koji pretenduje na jasan izraz kao što je to COP.
U širem smislu FAST-WALKING bi se mogao posmatrati kao krimić o korumpiranom zatvorskom čuvaru koji se nalazi između čekića i nakovnja kada ga jdna ekipa plaća da pomogne prilikom ubistva crnačkog radikalnog aktiviste dovedenog na robiju a druga ga plaća da izbavi istog tipa iz zatvora. Ova postavka je obogaćena nizom likova i anegdota, kako iz ličnog okruženja Woodsovog lika tako i unutar zatvora. Pojedini egzistencijalistčki monolozi Woodosovg suparnika sugerišu da je Harris sasvim sigurno želeo da referiše i na kontrakulturni film sedamdesetih u ovom krimiću koji spolja gledano ne iskoračuje previše, izuzev razubarušenosti izvan estetike koja je bila u modi početkom osamdesetih.
Otud se FAST-WALKUING imajući u vidu hit-and-miss narav postavke zapravo iznenađujuće dobro drži kao celina iako je sasvim sigurno da ne ispunjava neke tipične akademske kriterijume skladno postavljenog filma.
Harris je počeo kao producent i kao reditelj je poznat po nenameljivom ali jasnom stilu koji pokazuje i ovde, što je jedan od adfuta fima jer se ne ekscentričnost priče ne nadovezuje i eventualna suvišna ekscentričnost postupka. James Woods je glavni junak ali ne nosi ceo film, značajnu ulogu ima i Tim McIntire, jedna od rano preminulih američkog filma koji je u osamdesetim umro baš kada je bio nadomak ozbiljnih uloga. Pa ipak koliko god McIntire bio na nivou, Woods je naslovni lik i predstavlja jedan od ključnih aduta filma pokazujući zašto je na određeni način i uspeo da se nametne kao svojevrsni leading man tokom osamdesetih.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment