Pogledao sam totalni curio, sovjetski blokbaster PIRATI XX VEKA Borisa Durova iz 1979. godine. Reč je o sovjetskom akcijašu, verovatno nečem najbližem što su prišli exploitationu u vreme kada je SSSRa, ako izuzmemo Cormanove kupovine sovjetskih SFova i integraciju materijala u svoje skromne produkcije.
PIRATI XX VEKA kao i većina sovjetskih filmova katastrofe ili naslova koji koketiraju sa žanrom počinje vrlo striktno uspostavljanjem likova. Iako je neumitno da će kako se stvari budu razvijale junaci biti primorani na raznorazna filmska herojstva a u slučaju ovog filma i na razne vrste nasilja, nema nikakve sumnje da su oni radnici. U konkretnom slučaju ovog filma, to su mornari civilnog trgovačkog broda koji prevozi opijum iz Sinbgapura za potrebe sovjetske medicinske industrije. Kada kapetana broda upitaju šta će im toliki opijum, on kaže da "velikoj zemlji treba dosta lekova".
Naravno, takav tovar ne prolazi neprimećeno kod savremenih gusara koji napadaju brod na okeanu između ostalog zloupotrebivši dobrohotnost sovjetskih mornara i potapaju im brod a preživeli iz posade uspevaju da pobegnu čamcem sa spasavanje. Međutim, struja ih odnosi na idilično ostrvo koje međutim gusari koriste kao svoje skrovište.
Sada se situacija preokreće i članovi posade stupaju u akciju kako bi se dokopali radija i po7zvali pomoć.
Durov vodi računa da u ponašanju junaka nema odmazde. Publika ne biva uskraćena za čin osvete ali njega sprovede mlada domorotkinja koja pripada populaciji ostvra koju su gusari prvo lišili muškaraca a zatim i potčinili u svakom, uključujući is eksualni smisao. Ona nije dovoljno emancipovana da bi se odpurla svojim instinktima, ali isto tako ona u sovjetskim belcima preponaju emancipatorske namere i od njih ne strahuje kao od gusara.
Štaviše, finalni obračun i proističe iz toga što su gusari (gle, kako neočekivano) izigrali dogovor koji su imali sa sovjetskom posadom i tada se sa odobrenjem celog kolektiva, alfa-mužjak Sergej pretvara u akcionog heroja, prigodno raskomoćenog skidanjem do pojasa i rešava stvari.
Dakle, Durov u krajnjem ishodu pokušava da ispoštuje mehaniku američkog akcionog filma ali uz upotrebu dijalektike i insistiranje na tome da je svaki gest nasilja i sl. nužan. Srećom, gusari se ponašaju tako da na svakom mestu daju povoda za ovakve postupke tako da film ima vrlo solidan body count ako imamo u vidu da se na jednoj strani nalaze isključivo zastupnici ideje Prosvetiteljstva.
Ono što je osnovni problema filma na nivou izvedbe čak i nije to što kopira neka rešenja američkog filma, čak naprotiv. Naime, PIRATI mnogo više liče na neki exploitation iz osamdesetih, dekade koja tek nastupa nego na filmove iz sedamdesetih. To ne znači da je reč o vizionarskom repertoarskom filmu, svakako da nije, već naprosto 70s exploitation je u ovoj vrsti produkcija umeo da bude ambiciozniji na nivou priče.
Ipak, PIRATI su vrlo raskošan film, sa dosta vrlo ambiciozne podvodne akcije, scenama ronjenja, evakuacije potopljenog broda sa sve podvodnim setovima, dosta pucnjave i kung fu tučama, koliko god to neverovatno zvučalo ali DA, PIRATI su imali zadatak da zadovolje i glad sovjetske publike sa martial arts filmom koji je već tokom sedamdesetih bio megapopularan širom sveta.
Međutim PIRATI sa svojom jednostavnom pričom i blago pomerenim socijalističkim moralom likova dosta dobro funkcionišu. Akcija nije na nivou nekih tadašnjih velemajstora kao što su Peckinpah ili Siegel, ali nije loša, u pojedinim aspektima je čak i sveža jer se oseća da Durov dolazi iz kinematografije koja nije ušla u rutinerski pristup akciji pa se u nekim scenema nailazi na neka čak dosta školska rešenja na nivou kadriranja i sl.
Durov je svakako svestan da je ovo žanrovski film u smislu određenih podrazumevanja, i ne može se reći da on uprkos svim žanrovskim odstupanjima ZAISTA priča priču o nekim događajima ovog tipa, međutim, čini se da koliko god on na nivou ritma i postavke vladao tim "prečicama & podrazumevanjima", ona su slabije savladana u glumi. Naprosto glumci su prespori u svojim reakcijama, a mnogi u podeli zaista odstupaju od modela akcionih heroja, i više vuku na realizam koga u ovom filmu nema u dovoljnoj meri da bi opravdao takvu podelu.
Isto tako, sovjetska ekipa je previše bezgrešna za okvire žanrovskih konvencija. Tu nema čak ni tipičnih trzavica poput onih između šefova i preduzimljivih radnika koji u kritičnoj situaciji pokažu da su sposobniji od šefova i sl. Kod Durova nema promene u hijerarhiji, postoji samo otkrivanje nove sposobnosti kolektiva pod pritiskom i to je to. Čudno je kada gledalac poželi nešto malo prevaziđenih klišea, ali oni sami po sebi daju ubedljivost klišetiziranoj postavci i očigledno nisu slučajno uspostavljeni kao standard.
PIRATI ipak funkcionišu ne samo kao interesantan curio za ljubitelje akcionog filma koji žele da se upoznaju sa dostignućima na tom polju van tradicionalnih supersila već i kao sasvim solidan time capsule.
* * 1/2 / * * * *
PIRATI XX VEKA kao i većina sovjetskih filmova katastrofe ili naslova koji koketiraju sa žanrom počinje vrlo striktno uspostavljanjem likova. Iako je neumitno da će kako se stvari budu razvijale junaci biti primorani na raznorazna filmska herojstva a u slučaju ovog filma i na razne vrste nasilja, nema nikakve sumnje da su oni radnici. U konkretnom slučaju ovog filma, to su mornari civilnog trgovačkog broda koji prevozi opijum iz Sinbgapura za potrebe sovjetske medicinske industrije. Kada kapetana broda upitaju šta će im toliki opijum, on kaže da "velikoj zemlji treba dosta lekova".
Naravno, takav tovar ne prolazi neprimećeno kod savremenih gusara koji napadaju brod na okeanu između ostalog zloupotrebivši dobrohotnost sovjetskih mornara i potapaju im brod a preživeli iz posade uspevaju da pobegnu čamcem sa spasavanje. Međutim, struja ih odnosi na idilično ostrvo koje međutim gusari koriste kao svoje skrovište.
Sada se situacija preokreće i članovi posade stupaju u akciju kako bi se dokopali radija i po7zvali pomoć.
Durov vodi računa da u ponašanju junaka nema odmazde. Publika ne biva uskraćena za čin osvete ali njega sprovede mlada domorotkinja koja pripada populaciji ostvra koju su gusari prvo lišili muškaraca a zatim i potčinili u svakom, uključujući is eksualni smisao. Ona nije dovoljno emancipovana da bi se odpurla svojim instinktima, ali isto tako ona u sovjetskim belcima preponaju emancipatorske namere i od njih ne strahuje kao od gusara.
Štaviše, finalni obračun i proističe iz toga što su gusari (gle, kako neočekivano) izigrali dogovor koji su imali sa sovjetskom posadom i tada se sa odobrenjem celog kolektiva, alfa-mužjak Sergej pretvara u akcionog heroja, prigodno raskomoćenog skidanjem do pojasa i rešava stvari.
Dakle, Durov u krajnjem ishodu pokušava da ispoštuje mehaniku američkog akcionog filma ali uz upotrebu dijalektike i insistiranje na tome da je svaki gest nasilja i sl. nužan. Srećom, gusari se ponašaju tako da na svakom mestu daju povoda za ovakve postupke tako da film ima vrlo solidan body count ako imamo u vidu da se na jednoj strani nalaze isključivo zastupnici ideje Prosvetiteljstva.
Ono što je osnovni problema filma na nivou izvedbe čak i nije to što kopira neka rešenja američkog filma, čak naprotiv. Naime, PIRATI mnogo više liče na neki exploitation iz osamdesetih, dekade koja tek nastupa nego na filmove iz sedamdesetih. To ne znači da je reč o vizionarskom repertoarskom filmu, svakako da nije, već naprosto 70s exploitation je u ovoj vrsti produkcija umeo da bude ambiciozniji na nivou priče.
Ipak, PIRATI su vrlo raskošan film, sa dosta vrlo ambiciozne podvodne akcije, scenama ronjenja, evakuacije potopljenog broda sa sve podvodnim setovima, dosta pucnjave i kung fu tučama, koliko god to neverovatno zvučalo ali DA, PIRATI su imali zadatak da zadovolje i glad sovjetske publike sa martial arts filmom koji je već tokom sedamdesetih bio megapopularan širom sveta.
Međutim PIRATI sa svojom jednostavnom pričom i blago pomerenim socijalističkim moralom likova dosta dobro funkcionišu. Akcija nije na nivou nekih tadašnjih velemajstora kao što su Peckinpah ili Siegel, ali nije loša, u pojedinim aspektima je čak i sveža jer se oseća da Durov dolazi iz kinematografije koja nije ušla u rutinerski pristup akciji pa se u nekim scenema nailazi na neka čak dosta školska rešenja na nivou kadriranja i sl.
Durov je svakako svestan da je ovo žanrovski film u smislu određenih podrazumevanja, i ne može se reći da on uprkos svim žanrovskim odstupanjima ZAISTA priča priču o nekim događajima ovog tipa, međutim, čini se da koliko god on na nivou ritma i postavke vladao tim "prečicama & podrazumevanjima", ona su slabije savladana u glumi. Naprosto glumci su prespori u svojim reakcijama, a mnogi u podeli zaista odstupaju od modela akcionih heroja, i više vuku na realizam koga u ovom filmu nema u dovoljnoj meri da bi opravdao takvu podelu.
Isto tako, sovjetska ekipa je previše bezgrešna za okvire žanrovskih konvencija. Tu nema čak ni tipičnih trzavica poput onih između šefova i preduzimljivih radnika koji u kritičnoj situaciji pokažu da su sposobniji od šefova i sl. Kod Durova nema promene u hijerarhiji, postoji samo otkrivanje nove sposobnosti kolektiva pod pritiskom i to je to. Čudno je kada gledalac poželi nešto malo prevaziđenih klišea, ali oni sami po sebi daju ubedljivost klišetiziranoj postavci i očigledno nisu slučajno uspostavljeni kao standard.
PIRATI ipak funkcionišu ne samo kao interesantan curio za ljubitelje akcionog filma koji žele da se upoznaju sa dostignućima na tom polju van tradicionalnih supersila već i kao sasvim solidan time capsule.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment