U sklopu malog zimskog ciklusa WW2 filmova pogledao sam VON RYAN'S EXPRESS Marka Robsona, snimljen po romanu Davida Westeheimera. Reč je o odličnom akcionom filmu o bekstvu iz zarobljeništva.
VON RYAN'S EXPRESS ima blagi strukturalni disbalans jer je prva trećina filma posvećena događajima u logoru koji su sami po sebi interesantni ali nemaju suštinski mnogo veze sa operacijom otmice voza koja je dovela do bekstva. Ipak, kada je reč o raspoređivanju priče u dramskom vremenu, Robsonu se čak i ne može previše zameriti no činjenica je da ostaje blag utisak spajanja dva filma u jednom. No, ovaj nedostatak je dosta suptilan i ne smeta previše samom filmu, više mu umanjuje mogućnost da bude apsolutni klasik.
Frank Sinatra igra pukovnika USAF koji biva oboren nad Italijom i sticajem okolnosti postaje najviše rangirani oficir u POW kampu punom Britanaca. U počtku on umiruje Britance koji žele da beže i obavešrava ih da Italija pada u ruke Saveznika. Međutim, kada Italija kapitulira, Nemci preuzimaju zarobljenike i kreću da ih voze u Nemačku. Tada Sinatra povede uzbudljivu akciju otmice voza sa idejom da prebegnu u Švajcarsku.
Robson je bio dosta oslonjen na specijalne efekte i pošto je ovo još uvek vreme maketa i rear projekcija, neki od njih su vidljivi. Međutim, na svu sreću, ono što je efekat čak i kad nije uspelo deluje vrlo retro, a likovi su dovoljno zanimljivi, i duhoviti da se arhaičnost efekat i izvesni anahronizam Sinatrinog lika koji zvuči kao džezer iz pedesetih a ne oficir iz četrdesetih, budu samo deo šarma ovog filma.
VON RYAN'S EXPRESS iz 1965. godine pravi je reprezent post-bondovskog WW2 filma u kome ratni film kreće da korspondira sa publikom čiji se odnos prema akcionom filmu promenio. Samim tim kreće period preuveličanih, stilizovanih, krajnje eskapističkih WW2 filmova čiji je najbolji reprezent OPERATION CROSSBOW, a VON RYAN je više nagoveštaj, ne toliko u domenu dizajna, koliko u domenu interakcije među karakterima i naravno odnosa prema istorijskoj temi u kome sada već bez ikakve sumnje nacizam postaje ideološka agenda filmskih negativaca a ne ozbiljna istorijska pojava.
Otud, Sinatra u kožnjaku kao heroj, Italijanka koja je po odeći bliža šezdesetim nego okupiranoj Italiji i ceo taj eskapistički ton čine jedan mali korak prema ovome što imamo danas a to su filmovi u kojima se WW2 tretira kao jedna velika "siva zona" u kojoj nacisti imaju sve ambivalentniju ulogu.
Ubrzo posle uvoga uslediili su filmovi u kojima nacisti, poput Indijanaca u vsternu, počinju d postaju glavni junaci i istražuju se njihovi pogledi na rat i čast, kao recimo u ekranizacijama Svena Hassela.
No, ako se ostavi po strani proces potpunog dezideologizovanja WW2 kroz eskapističke filmove, VON RYAN (kod nas preveden kao VOZ PUKOVNIKA RAJANA) je odličan primerak WW2 akcijaša sa dobrim stuntovima i šarmantnim likovima.
* * * / * * * *
VON RYAN'S EXPRESS ima blagi strukturalni disbalans jer je prva trećina filma posvećena događajima u logoru koji su sami po sebi interesantni ali nemaju suštinski mnogo veze sa operacijom otmice voza koja je dovela do bekstva. Ipak, kada je reč o raspoređivanju priče u dramskom vremenu, Robsonu se čak i ne može previše zameriti no činjenica je da ostaje blag utisak spajanja dva filma u jednom. No, ovaj nedostatak je dosta suptilan i ne smeta previše samom filmu, više mu umanjuje mogućnost da bude apsolutni klasik.
Frank Sinatra igra pukovnika USAF koji biva oboren nad Italijom i sticajem okolnosti postaje najviše rangirani oficir u POW kampu punom Britanaca. U počtku on umiruje Britance koji žele da beže i obavešrava ih da Italija pada u ruke Saveznika. Međutim, kada Italija kapitulira, Nemci preuzimaju zarobljenike i kreću da ih voze u Nemačku. Tada Sinatra povede uzbudljivu akciju otmice voza sa idejom da prebegnu u Švajcarsku.
Robson je bio dosta oslonjen na specijalne efekte i pošto je ovo još uvek vreme maketa i rear projekcija, neki od njih su vidljivi. Međutim, na svu sreću, ono što je efekat čak i kad nije uspelo deluje vrlo retro, a likovi su dovoljno zanimljivi, i duhoviti da se arhaičnost efekat i izvesni anahronizam Sinatrinog lika koji zvuči kao džezer iz pedesetih a ne oficir iz četrdesetih, budu samo deo šarma ovog filma.
VON RYAN'S EXPRESS iz 1965. godine pravi je reprezent post-bondovskog WW2 filma u kome ratni film kreće da korspondira sa publikom čiji se odnos prema akcionom filmu promenio. Samim tim kreće period preuveličanih, stilizovanih, krajnje eskapističkih WW2 filmova čiji je najbolji reprezent OPERATION CROSSBOW, a VON RYAN je više nagoveštaj, ne toliko u domenu dizajna, koliko u domenu interakcije među karakterima i naravno odnosa prema istorijskoj temi u kome sada već bez ikakve sumnje nacizam postaje ideološka agenda filmskih negativaca a ne ozbiljna istorijska pojava.
Otud, Sinatra u kožnjaku kao heroj, Italijanka koja je po odeći bliža šezdesetim nego okupiranoj Italiji i ceo taj eskapistički ton čine jedan mali korak prema ovome što imamo danas a to su filmovi u kojima se WW2 tretira kao jedna velika "siva zona" u kojoj nacisti imaju sve ambivalentniju ulogu.
Ubrzo posle uvoga uslediili su filmovi u kojima nacisti, poput Indijanaca u vsternu, počinju d postaju glavni junaci i istražuju se njihovi pogledi na rat i čast, kao recimo u ekranizacijama Svena Hassela.
No, ako se ostavi po strani proces potpunog dezideologizovanja WW2 kroz eskapističke filmove, VON RYAN (kod nas preveden kao VOZ PUKOVNIKA RAJANA) je odličan primerak WW2 akcijaša sa dobrim stuntovima i šarmantnim likovima.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment