Pogledao sam DAYS OF GLORY Jacquesa Tourneura, B-film sa jasnom propagandnom svrhom iz dana kada se savezniku nije gledalo u zube. U širem smislu, istorijski značaj ovog filma pre svega je prepoznat u tome što je u njemu debitovao Gregory Peck, i reklo bi se da je već od prve uloge ostavio utisak ne samo potentnog već i iskusnog leading mana. Drugi značajan aspekt je sama tema, apologetski prikaz sovjetskih partizana kojie je kasnije u holivudskim krugovima imao manje posledice u sislu HUACa ali veće kao znak koliko se sama kinematografija u pojedinim trenucima stavljala u službu propagande. Otud je ovaj film i upamćen kao jedan od blamova premda manje upečatljiv o Wayneovog GREEN BERETS.
Zbilja, komunizam je u ovom filmu prisutan tek kroz to što se junaci međusobno oslovljavaju sa "druže" ali nekih drugih obeležja ideologije nema.
Rusi su prikazani u skaldu sa etničkim stereotipima, vođa otpora je inženjer, njegova simpatija je balerina a jedinica ima i jdnog šarmantnog pijanca po uzoru na fratra Tucka. Znamo da Tourneur voli da se dotakne i istočnoevropske mistike, pa ima i jedan kadar u kome značajno mesto zauzima pravoslavna ikona.
Međutim, pored tih sitnih obeležja, u svim druguim apsketima junaci ovog filma su za beatifikaciju, kad zarobe Nemca kako savladaju nagon za osvetom, bezgranično su odani antifašizmu i preziru što su se uopšte zatekli u ovom sukobu. U jednoj sceni čak ima zanimljiv detalj kada pijanac iz čete kontemplira o tome kako bi bilo bolje da su ratovali Nemci protiv Japanaca je oni "vole rat". Uskoro će međutim uslediti rat onih koji "vole mir", zato je valjda i bio hladan.
Tourneurova realizacija je sigurna. Radeći u domenu B-filma već se naučio ekonomičnosti izraza i kako da sa malo dekora dočara puno. U nekoliko scena čak Tourneurr pokazuje više kreativnosti od reditelja svog vremena, naročito u upotrebi efekta rir-projekcije, i DAYS OF GLORY psada među efektno realizavne WW2 filmova svog doba.
Iako po produkcionim ambicijama DAYS OF GLORY ne prevazilazi CHETNIKS Louisa Kinga, iz filma je evidentno zašto je Tourneur velikan.
* * 1/2 / * * * *
Zbilja, komunizam je u ovom filmu prisutan tek kroz to što se junaci međusobno oslovljavaju sa "druže" ali nekih drugih obeležja ideologije nema.
Rusi su prikazani u skaldu sa etničkim stereotipima, vođa otpora je inženjer, njegova simpatija je balerina a jedinica ima i jdnog šarmantnog pijanca po uzoru na fratra Tucka. Znamo da Tourneur voli da se dotakne i istočnoevropske mistike, pa ima i jedan kadar u kome značajno mesto zauzima pravoslavna ikona.
Međutim, pored tih sitnih obeležja, u svim druguim apsketima junaci ovog filma su za beatifikaciju, kad zarobe Nemca kako savladaju nagon za osvetom, bezgranično su odani antifašizmu i preziru što su se uopšte zatekli u ovom sukobu. U jednoj sceni čak ima zanimljiv detalj kada pijanac iz čete kontemplira o tome kako bi bilo bolje da su ratovali Nemci protiv Japanaca je oni "vole rat". Uskoro će međutim uslediti rat onih koji "vole mir", zato je valjda i bio hladan.
Tourneurova realizacija je sigurna. Radeći u domenu B-filma već se naučio ekonomičnosti izraza i kako da sa malo dekora dočara puno. U nekoliko scena čak Tourneurr pokazuje više kreativnosti od reditelja svog vremena, naročito u upotrebi efekta rir-projekcije, i DAYS OF GLORY psada među efektno realizavne WW2 filmova svog doba.
Iako po produkcionim ambicijama DAYS OF GLORY ne prevazilazi CHETNIKS Louisa Kinga, iz filma je evidentno zašto je Tourneur velikan.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment