Reprizirao sam PAYBACK u Helgelandovom cutu koji se znatno razlikuje od onog koji su napravili studio i Gibson kao producent. Činjenica da je Paramount napravio DVD izdanje koje je maksimalno ispoštovalo ovaj cut, a rekao bih i podrazumevalo dosta velike investicije u novi skor i miks zvuka, govori da je Helgeland ostao uvažen saradnik i da je na kraju dobio svoju satisfakciju. Naravno, pošto je Helgeland zamenjen pred kraj snimanja, kada su dovedeni Terry Hayes da piše i John Myhre (premda pominjan je i Paul Abascal da režira). U svakom slučaju, konsenzus je da je Helgeland snimio sedamdeset posto filma, ali da je isto tako njegova verzija imala znatno kraće finale.
Inače, Paul Abascal je neka vrsta poetske pravde za Helgelanda. Naime, Helgeland je navodno "upropastio" (as in mejnstrimizovao) skript Braće Wachowski za ASSASSINS a na tom filmu je Abascal bio Stalloneov frizer. Na PAYBACKu je došlo do toga da se Abascal pozabavi njime. Kasnije je Abascal za Firera snimio PAPARAZZI.
U tom smislu, ako bi se pravilo neko paušalno poređenje, mislim da je studio cut ipak bolji, bogatiji, dorečeniji, ali Helgelandov svakako ima svoj adut a to je dosledno baziranje na 70s atmosferi i minimalizmu po kome je prepoznatljiva i Flemyngova sjajna ekranizacija Parker-novela THE SPLIT sa kojim PAYBACK u Helgelandovom cutu može da čini sjajan double-bill. Studio cut je Porteru dodao još jednu dimenziju na nivou karaktera i modernizovao ga u najboljem smislu, dočim je Helgelandov Porter sveden kao Jim Brown kod Flemynga.
Kolor-korekcija je takođe drugačija i film nije u plavim nijansama kao studio cut tako da je i u tom smislu bliži 70s krimićima. Helgeland je očigldno želeo da se nadoveže na 70s krimiće sa ubermensch glumcima mnogo više nego što je sam POINT BLANK Johna Boormana u kome iako glumi Lee Marvin, pretencioznost Boormanovog postupka odnosi prevagu. U PAYBACKu jedini arty momenat je ta arhaiziranost iako se film formalno dešava danas. Verujem da bi smeštanje filma u epohu učinilo da bude opterećen konotacijama tog vremena, a krimići iz te epohe su u principu vrlo često nevezani za trenutne istorijske tokove. U tom smislu Helgelandov PAYBACK više podseća na ritchiejevo remek-delo PRIME CUT sa Marvinom nego na Boormanov POINT BLANK sa kojim deli izvorni Westlakeov materijal. Uostalom, u jdnom detalju Helgeland pravi posvetu Siegelu kada se likovi nalaze u kafani VARRICK'S i zaista Porter dosta podseća na "poslednjeg od nezavisnih" iz tog remek-dela.
Novi score je vrlo funky i takođe vrlo 70s.
Reč je o director's cutu koji se zaista znatno razlikuje, slično Donnerovim akcijama u SUPERMANu tako da mislim da ljubitelji PAYBACKa treba da ga pogledaju, i što je još važnije, mislim da oni koji nisu ranije videli studio cut posle gledanja mogu imati drugačiji utisak
* * * 1/2 / * * * *
Inače, Paul Abascal je neka vrsta poetske pravde za Helgelanda. Naime, Helgeland je navodno "upropastio" (as in mejnstrimizovao) skript Braće Wachowski za ASSASSINS a na tom filmu je Abascal bio Stalloneov frizer. Na PAYBACKu je došlo do toga da se Abascal pozabavi njime. Kasnije je Abascal za Firera snimio PAPARAZZI.
U tom smislu, ako bi se pravilo neko paušalno poređenje, mislim da je studio cut ipak bolji, bogatiji, dorečeniji, ali Helgelandov svakako ima svoj adut a to je dosledno baziranje na 70s atmosferi i minimalizmu po kome je prepoznatljiva i Flemyngova sjajna ekranizacija Parker-novela THE SPLIT sa kojim PAYBACK u Helgelandovom cutu može da čini sjajan double-bill. Studio cut je Porteru dodao još jednu dimenziju na nivou karaktera i modernizovao ga u najboljem smislu, dočim je Helgelandov Porter sveden kao Jim Brown kod Flemynga.
Kolor-korekcija je takođe drugačija i film nije u plavim nijansama kao studio cut tako da je i u tom smislu bliži 70s krimićima. Helgeland je očigldno želeo da se nadoveže na 70s krimiće sa ubermensch glumcima mnogo više nego što je sam POINT BLANK Johna Boormana u kome iako glumi Lee Marvin, pretencioznost Boormanovog postupka odnosi prevagu. U PAYBACKu jedini arty momenat je ta arhaiziranost iako se film formalno dešava danas. Verujem da bi smeštanje filma u epohu učinilo da bude opterećen konotacijama tog vremena, a krimići iz te epohe su u principu vrlo često nevezani za trenutne istorijske tokove. U tom smislu Helgelandov PAYBACK više podseća na ritchiejevo remek-delo PRIME CUT sa Marvinom nego na Boormanov POINT BLANK sa kojim deli izvorni Westlakeov materijal. Uostalom, u jdnom detalju Helgeland pravi posvetu Siegelu kada se likovi nalaze u kafani VARRICK'S i zaista Porter dosta podseća na "poslednjeg od nezavisnih" iz tog remek-dela.
Novi score je vrlo funky i takođe vrlo 70s.
Reč je o director's cutu koji se zaista znatno razlikuje, slično Donnerovim akcijama u SUPERMANu tako da mislim da ljubitelji PAYBACKa treba da ga pogledaju, i što je još važnije, mislim da oni koji nisu ranije videli studio cut posle gledanja mogu imati drugačiji utisak
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment