Prava je šteta što je naša bioskopska mreža u potpunom kolapsu pošto mislim da je Srbija jedna od retkih zemalaj u kojima bi THE SPECIAL RELATIONSHIP odlična koprodukcija HBO Filmsa i BBC Filmsa o Tony Blairu zapravo imala smisla na velikom ekranu kod nas. Ovaj treći film o Tony Blairu kog igra Michael Sheen je nastao po scenariju Peter Morgana kao THE DEAL i QUEEN pre njega i bavi se "specijalnim odnosom" koji je Blair imao sa američkim predsednicima, pre svih Bill Clintonom.
Morgan je želeo i da režira ovaj film, ali je na kraju odustao te su da bi stvar bila na nivou BBC i HBO doveli Richarda Loncrainea, jednog od Engleza koji je do sada već overio Holivud a imao je iskustva i sa biografijama slavnih političara, pre svih Winstona Churchilla. Loncraine je majstor, to je već više puta potvrdio, pa je SPECIAL RELATIONSHIP besprekorno realizovan film koji je sigurno prevashodno ciljan za TV ali se bez stida može prikazati i u bioskopima.
Morgan je poznat po tome što voli da svoje biogradske priče svodi na psihološke, arhetipske, odnose među likovima, i Blairov odnos sa Clintonom je predstavljen kao odnos učenika i učitelj u kome učenik u jednom trenutku preraste i sklanja učitelja sa puta.
Početna fascinacija Blaira Clintonom pokazuje naivnost New Laboura i da su stari laburisti bili u pravu kada su Blaira nazivali "torijevcem". Clinton Braira odmah uzima pod svoje, ne samo zahvaljujući ličnoj muževnosti, harizmi i relaksiranosti uprkos odgovornosti najmoćnijeg političara na svetu već i pričom o tome kako će njih dvojica biti predvodnici novog "progresivnog" talasa mladih posle rata rođenih političara levog centra. do kraja filma, međutim, sam Clinton počinje da sumnja da li je Blair ostao na toj liniji.
Dakle, njihov odnos se razvija od Blairove fascinacije Clintonom do Clintonove rezignazicije i razočaranja u Blaira, a što se političke dimenzije tiče, kreće se od Blaira koji uči od Demokrata na Clintovnom primeru kako imati političara superstara do Blairovog uspona i Clintonovg pada koji je delimično i sam izazvao.
Morgan vrlo dobro postavlja i dramski obrađuje sve ove teze, i iako je film baziran na jednom krajnje epizodičnom narativu, sama nit onoga što je pisac odabrao kao važno drži film kao celinu.
Glumci su odlični. Quaid se trudi da ne ode u imitaciju Clintona a da opet sasvim dovoljno liči na njega i pokazuje emocije u pravom trenutku. Naročito je zanimljiv njegov pokroviteljski odnos prema Blaira na početku njihovog odnosa u kome Clinton ne preza od toga da pokaže svoju superiornost. Hope Davis je odlična kao Hillary a o Sheenu i ostatku Blairovih više i nema potrebe da se priča, oni su se u tim ulogama već dokazali.
Ono što je nama najzanimljivije jeste to što se u drugoj polovini filma priča prebacuje na temu agresije protiv SRJ. Tu je Blair bio znatno agresivniji od Clintona, a otkrivaju se i neki ljupki detalji, recimo da je Miloševiću pred Dejton obećano da će Kosovo ostati unurašnji problem Srbije ali da on ipak nije mogao da gleda kako ga Milošević rešava pa je preduzeo korake. zatim, da ih je Milošević doveo do ludila i da je izazvao sukob Blaira sa Clintom oko toga što je Blair želeo da se počne kopnena invazija a Clinton se tome opirao. I u stcvari upravo u toj tački dolazi do loma, Blair praktično zabija Clintonu nož u leđa preuzimajući od njega inicijativu oko napada na SRJ, pokazujući se kao odlučniji i agresivniji političar u Americi. I tada zapravo Clinton shvata da Blair nije političar levog centra, što će po njegovom odlasku sa vlasti Blair i zacementirati družeći se sa Bushom, uprkos Clintonovim savetima.
SPECIAL RELATIONSHIP kao i svaka dobra politička biografija stavlja političke teme u kontekst samih karaktera i njihovog psihološkog profila pa tako ne može biti opisan kao film o konketnom političkom procesu. Ipak, mislim da je esencijalan i do sada najzanimljiviji na temu napada na SRJ i da ga treba pogledati između ostalog i zbog toga.
* * * / * * * *
Morgan je želeo i da režira ovaj film, ali je na kraju odustao te su da bi stvar bila na nivou BBC i HBO doveli Richarda Loncrainea, jednog od Engleza koji je do sada već overio Holivud a imao je iskustva i sa biografijama slavnih političara, pre svih Winstona Churchilla. Loncraine je majstor, to je već više puta potvrdio, pa je SPECIAL RELATIONSHIP besprekorno realizovan film koji je sigurno prevashodno ciljan za TV ali se bez stida može prikazati i u bioskopima.
Morgan je poznat po tome što voli da svoje biogradske priče svodi na psihološke, arhetipske, odnose među likovima, i Blairov odnos sa Clintonom je predstavljen kao odnos učenika i učitelj u kome učenik u jednom trenutku preraste i sklanja učitelja sa puta.
Početna fascinacija Blaira Clintonom pokazuje naivnost New Laboura i da su stari laburisti bili u pravu kada su Blaira nazivali "torijevcem". Clinton Braira odmah uzima pod svoje, ne samo zahvaljujući ličnoj muževnosti, harizmi i relaksiranosti uprkos odgovornosti najmoćnijeg političara na svetu već i pričom o tome kako će njih dvojica biti predvodnici novog "progresivnog" talasa mladih posle rata rođenih političara levog centra. do kraja filma, međutim, sam Clinton počinje da sumnja da li je Blair ostao na toj liniji.
Dakle, njihov odnos se razvija od Blairove fascinacije Clintonom do Clintonove rezignazicije i razočaranja u Blaira, a što se političke dimenzije tiče, kreće se od Blaira koji uči od Demokrata na Clintovnom primeru kako imati političara superstara do Blairovog uspona i Clintonovg pada koji je delimično i sam izazvao.
Morgan vrlo dobro postavlja i dramski obrađuje sve ove teze, i iako je film baziran na jednom krajnje epizodičnom narativu, sama nit onoga što je pisac odabrao kao važno drži film kao celinu.
Glumci su odlični. Quaid se trudi da ne ode u imitaciju Clintona a da opet sasvim dovoljno liči na njega i pokazuje emocije u pravom trenutku. Naročito je zanimljiv njegov pokroviteljski odnos prema Blaira na početku njihovog odnosa u kome Clinton ne preza od toga da pokaže svoju superiornost. Hope Davis je odlična kao Hillary a o Sheenu i ostatku Blairovih više i nema potrebe da se priča, oni su se u tim ulogama već dokazali.
Ono što je nama najzanimljivije jeste to što se u drugoj polovini filma priča prebacuje na temu agresije protiv SRJ. Tu je Blair bio znatno agresivniji od Clintona, a otkrivaju se i neki ljupki detalji, recimo da je Miloševiću pred Dejton obećano da će Kosovo ostati unurašnji problem Srbije ali da on ipak nije mogao da gleda kako ga Milošević rešava pa je preduzeo korake. zatim, da ih je Milošević doveo do ludila i da je izazvao sukob Blaira sa Clintom oko toga što je Blair želeo da se počne kopnena invazija a Clinton se tome opirao. I u stcvari upravo u toj tački dolazi do loma, Blair praktično zabija Clintonu nož u leđa preuzimajući od njega inicijativu oko napada na SRJ, pokazujući se kao odlučniji i agresivniji političar u Americi. I tada zapravo Clinton shvata da Blair nije političar levog centra, što će po njegovom odlasku sa vlasti Blair i zacementirati družeći se sa Bushom, uprkos Clintonovim savetima.
SPECIAL RELATIONSHIP kao i svaka dobra politička biografija stavlja političke teme u kontekst samih karaktera i njihovog psihološkog profila pa tako ne može biti opisan kao film o konketnom političkom procesu. Ipak, mislim da je esencijalan i do sada najzanimljiviji na temu napada na SRJ i da ga treba pogledati između ostalog i zbog toga.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment