Reprizirao sam THE SPLIT Gordona Flemynga. Reč je o filmu koji sam već više puta pominjao na ovom topiku. Još u vreme kad sam ga prvi put zarobio na VHSu sa TCMa, ostavljao mi je utisak jedne od najpotentnijih ekranizacija Donalda Westlakea, odnosno Richarda Starka, njegovog hardboiled pseudonima.
Starkovi romani su imali tu sreću da dožive niz vrlo različitih ekranizacija a Parkera su igrali glumci u rasponu od Lee Marvina do Roberta Duvalla ili Mel Gibsona.
Gordon Flemyng i Jim Brown nude jednu svedenu, preciznu verziju Starka i Parkera. Flemyngov fokus je na vrlo čistom pričanju priče, bez suvišnih scena i bez ikakvih digresija. Fokusiranost filma prenosi se i na sam univerzum priče koji naseljavaju potpuno posvećeni likovi bz suvišnih osobina ili nepotrebnih karakternih vinjeta. U tom smislu, za razliku od drugih filmova o Parkeru, ovde Starkov glavni junak ima protivnike koji mu mogu parirati po posvećenosti i profesionalizmu.
To je vrlo važno pošto je glavna fascinacija publike Parkerom upravo vezana za profesionalizam i on nije karakter koji stiče simparije svojim pozitivnim ljudskim osobinama.
Godinu dna pre SPLITa, izašao je POINT BLANK Johna Boormana koji ne cenim naročito zbog pretencioznog postupka koji guši čak i sjajnu ikoničnu rolu Lee Marvinja. U tom filmu, Parker se suočava sa likovima koje zbunjuje njegov tvrdoglavi pokušaj da uzme ono što mu pripada. U SPLITu pak svi žele samo ono što im pripada što Parkerov lik dovodi u poziciju specifične ambivalentnosti pošto im je on na neki način sada "dužan".
Motivacija sukoba između "pozitivaca" i "negativaca" je manje bazirana na suprotnostima nego u konfliktu iz MAGNUM FORCE jer su u u njemu Dirty Harry i tajna vigilante organizacija dve strane iste medalje dok su u THE SPLIT svi manje ili više Parker. Doduše, svi smo mi pomalo Parker.
Lee Marvinu je bilo lakše da igra Parkera jer je na bazi njegove unikatnosti u tom miljeu pravio lik. Jim Brown u SPLČITu ne samo da imam oponente sa sličnom motivacijom već ih igraju Gene Hackman, Warren Oates, Donald Sutherland i Ernest Borgnine. U takvoj ekipi je jako teško ostati centar filma ali Brown to uspeva zahvalčjujući svojoj čudovišno velikoj harizmi. Upravo uloga u SPLITu stoji kao jedan od dokaza da je Brown tokom šezdesetih i sedamdesetih bio mnogo više od vrhunskog sportiste koji je postao glumac.
U svakom slučaju, u plejadi glumaca koji su igrali Parkera, iako svako ima svog miljenika, Brown je favorit iz senke.
Isto važi i za sam THE SPLIT u filmografiji Westlake/Stark ekranizacija. Iako ima onih koje su poznatije i omiljenije, teško da se mogu osporiti efikasnost i elegancija Flemyngovog pristupa.
Starkovi romani su imali tu sreću da dožive niz vrlo različitih ekranizacija a Parkera su igrali glumci u rasponu od Lee Marvina do Roberta Duvalla ili Mel Gibsona.
Gordon Flemyng i Jim Brown nude jednu svedenu, preciznu verziju Starka i Parkera. Flemyngov fokus je na vrlo čistom pričanju priče, bez suvišnih scena i bez ikakvih digresija. Fokusiranost filma prenosi se i na sam univerzum priče koji naseljavaju potpuno posvećeni likovi bz suvišnih osobina ili nepotrebnih karakternih vinjeta. U tom smislu, za razliku od drugih filmova o Parkeru, ovde Starkov glavni junak ima protivnike koji mu mogu parirati po posvećenosti i profesionalizmu.
To je vrlo važno pošto je glavna fascinacija publike Parkerom upravo vezana za profesionalizam i on nije karakter koji stiče simparije svojim pozitivnim ljudskim osobinama.
Godinu dna pre SPLITa, izašao je POINT BLANK Johna Boormana koji ne cenim naročito zbog pretencioznog postupka koji guši čak i sjajnu ikoničnu rolu Lee Marvinja. U tom filmu, Parker se suočava sa likovima koje zbunjuje njegov tvrdoglavi pokušaj da uzme ono što mu pripada. U SPLITu pak svi žele samo ono što im pripada što Parkerov lik dovodi u poziciju specifične ambivalentnosti pošto im je on na neki način sada "dužan".
Motivacija sukoba između "pozitivaca" i "negativaca" je manje bazirana na suprotnostima nego u konfliktu iz MAGNUM FORCE jer su u u njemu Dirty Harry i tajna vigilante organizacija dve strane iste medalje dok su u THE SPLIT svi manje ili više Parker. Doduše, svi smo mi pomalo Parker.
Lee Marvinu je bilo lakše da igra Parkera jer je na bazi njegove unikatnosti u tom miljeu pravio lik. Jim Brown u SPLČITu ne samo da imam oponente sa sličnom motivacijom već ih igraju Gene Hackman, Warren Oates, Donald Sutherland i Ernest Borgnine. U takvoj ekipi je jako teško ostati centar filma ali Brown to uspeva zahvalčjujući svojoj čudovišno velikoj harizmi. Upravo uloga u SPLITu stoji kao jedan od dokaza da je Brown tokom šezdesetih i sedamdesetih bio mnogo više od vrhunskog sportiste koji je postao glumac.
U svakom slučaju, u plejadi glumaca koji su igrali Parkera, iako svako ima svog miljenika, Brown je favorit iz senke.
Isto važi i za sam THE SPLIT u filmografiji Westlake/Stark ekranizacija. Iako ima onih koje su poznatije i omiljenije, teško da se mogu osporiti efikasnost i elegancija Flemyngovog pristupa.
No comments:
Post a Comment