Pogledao sam BLACK DYNAMITE Scotta Sandersa.
Reč je o vrlo neobičnom hibridu pošto bi se moglo reći da je BD istovremeno i rekonstrukcija i parodija blaxploitationa, odnosno da ključni efekat crpi iz verne rekonstrukcije tehničkih i pripovedačkih naivnosti klasičnog blaxploitationa. Tek u drugoj polovini BD odlazi u otvoreniju parodiju i apsurd, dočim je u prvom delu maltene straight blaxploitation.
Dok je UNDERCOVER BROTHER bio manje radikalan u svom pristupu i samim tim vršio je aproprijaciju blaxploitation tradicije za širu publiku, BLACK DYNAMITE je baš za ljubitelje & poznavaoce i čini mi se da je reč o filmu koji podrazumeva da gledalac ima veliko predznanje, a u protivnom bi mu film delovao potpuno negledljivo i nejasno.
Rekonstrukcija blaxploitationa je realizovana zaista sjajno na svim nivoima, od šminke i setova, izbora kola i oružja, insertiranja stock footagea do kadriranja i montaže.
U fazama kada film postaje parodičan i apsurdan, humor je prilično dobar i vitalan.
Sve objedinjuje Michael Jai White koji naslovnog junaka igra savršeno deadpan, na dobro odmerenoj srazmeri autentičnog blaxploitation mačizma i karikature. Isto važi i za većinu ostale glumačke podele.
Međutim, sve to je objedinjeno u delo čiji je domet zaista prilično interni i u kome neki causal gledaoci apsolutno nemaju šta da traže. BD je maltene film esej izuzetne hermetičnosti i sticaj okolnosti je hteo da mu tema bude jedna populistička forma. U tom smislu, odluka studija Sony da ga kupi na Sundanceu deluje potpuno nejasno jer mi ne deluje kao naslov koji može da privuče širu publiku.
U tome se krije i najkrupnija zamerka BDu. On je toliko uronjen u blaxploitation tradiciju da zaista ne može da stoji kao samostalno delo, što su blaxploitation klasici na koje referiše ipak mogli...
* * 1/2 / * * * *
Reč je o vrlo neobičnom hibridu pošto bi se moglo reći da je BD istovremeno i rekonstrukcija i parodija blaxploitationa, odnosno da ključni efekat crpi iz verne rekonstrukcije tehničkih i pripovedačkih naivnosti klasičnog blaxploitationa. Tek u drugoj polovini BD odlazi u otvoreniju parodiju i apsurd, dočim je u prvom delu maltene straight blaxploitation.
Dok je UNDERCOVER BROTHER bio manje radikalan u svom pristupu i samim tim vršio je aproprijaciju blaxploitation tradicije za širu publiku, BLACK DYNAMITE je baš za ljubitelje & poznavaoce i čini mi se da je reč o filmu koji podrazumeva da gledalac ima veliko predznanje, a u protivnom bi mu film delovao potpuno negledljivo i nejasno.
Rekonstrukcija blaxploitationa je realizovana zaista sjajno na svim nivoima, od šminke i setova, izbora kola i oružja, insertiranja stock footagea do kadriranja i montaže.
U fazama kada film postaje parodičan i apsurdan, humor je prilično dobar i vitalan.
Sve objedinjuje Michael Jai White koji naslovnog junaka igra savršeno deadpan, na dobro odmerenoj srazmeri autentičnog blaxploitation mačizma i karikature. Isto važi i za većinu ostale glumačke podele.
Međutim, sve to je objedinjeno u delo čiji je domet zaista prilično interni i u kome neki causal gledaoci apsolutno nemaju šta da traže. BD je maltene film esej izuzetne hermetičnosti i sticaj okolnosti je hteo da mu tema bude jedna populistička forma. U tom smislu, odluka studija Sony da ga kupi na Sundanceu deluje potpuno nejasno jer mi ne deluje kao naslov koji može da privuče širu publiku.
U tome se krije i najkrupnija zamerka BDu. On je toliko uronjen u blaxploitation tradiciju da zaista ne može da stoji kao samostalno delo, što su blaxploitation klasici na koje referiše ipak mogli...
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment