Pogledao sam Nicholas Meyerov THE DECEIVERS. Reč je o vrlo neobičnom filmu, tim pre jer je reč o produciji Ismaila Merchanta a znamo kakve filmove je on pravio.
Doduše, postoji teorija kako su Merchant-Ivory bili ključna produkciona kuća za prikazivanje britanske prošlosti dočim je Working Title kuća koja najbolje prikazuje britansku sadašnjost. U tom smislu kao što je u poslednje vreme i Working Title sa naslovima kao što su SHAUN, HOT FUZZ ili GONE iskoračio iz tipičnih richardcurtisovskih okvira, tako nešto je radio i Merchant, doduše samo sa ovim naslovom.
Pierce Brosnan igra britanskog oficira u Indiji početkom 19. veka koji shvata da postoji tajno društvo ubica Thuggee koje ubija putnike na zabačenim stazama, a potom prodaje njihovu robu. Međutim, to tajno društvo ima i mističnu dimenziju pošto sebe smatraju sledbenicima boginje Kali i imaju vrlo razvijen sistem rituala koji podrazumeva religijske običaje ali i konzumiranje halucinogenih opijata.
Oficir se, prilično neuverljivo, ubacuje undercover u društvo, i počinje da učestvuje u akcijama zajedno sa njima i polaku gubi ideju kako da se iz svega toga izvuče odnosno kao da ih uništi.
Meyer je intrigantan pisac, a pristojan reditelj, međutim, nažalost on se u ovoj priči nije snašao na adekvatan način pošto pre svega, sve je izuzetno zastarelo na planu inscenacije, vođenja priče i neverovatno je da je neko uopšte snimio ovakav film i pustio ga 1988. Da nije u koloru, DECEIVERS bi jako podsećao na kosovske vesterne Žike Mitrovića, koji su pak snimani dobrih četvrt veka pre njega.
U tom mitrovićevskom smislu, Meyer uspeva da uhvati izvesne nijanse lokalne atmosfere i ta rediteljska anahronost u pojedinim sekvencama dobije smisao jer epohi daje neki specifičan kvalitet fizičke opipljivosti, koji često nedostaje filmskim rekonstrukcijama, međutim, to ipak nije dovoljno da opravda ovakav rediteljski postupak.
Što se tiče vođenja priče, jako je teško uopšte preći preko neuverljive infiltracije glavnog junaka među opake ubice, a kasnije, zaplet se ne razvija u skladu sa svojim potencijalom.
Iako se pojedine scene po napetosti i strukturi, te uvođenju halucinogenih detalja graniče sa hororom i sporadično donose efekat, sve je to prilično tanko.
Međutim, sama priča koja je bazirana na istinitim događajima nudi veliki potencijal, čak možda i za rimejk i to sigurno dodatno devalvira domet Meyerovog filma.
* * / * * * *
Doduše, postoji teorija kako su Merchant-Ivory bili ključna produkciona kuća za prikazivanje britanske prošlosti dočim je Working Title kuća koja najbolje prikazuje britansku sadašnjost. U tom smislu kao što je u poslednje vreme i Working Title sa naslovima kao što su SHAUN, HOT FUZZ ili GONE iskoračio iz tipičnih richardcurtisovskih okvira, tako nešto je radio i Merchant, doduše samo sa ovim naslovom.
Pierce Brosnan igra britanskog oficira u Indiji početkom 19. veka koji shvata da postoji tajno društvo ubica Thuggee koje ubija putnike na zabačenim stazama, a potom prodaje njihovu robu. Međutim, to tajno društvo ima i mističnu dimenziju pošto sebe smatraju sledbenicima boginje Kali i imaju vrlo razvijen sistem rituala koji podrazumeva religijske običaje ali i konzumiranje halucinogenih opijata.
Oficir se, prilično neuverljivo, ubacuje undercover u društvo, i počinje da učestvuje u akcijama zajedno sa njima i polaku gubi ideju kako da se iz svega toga izvuče odnosno kao da ih uništi.
Meyer je intrigantan pisac, a pristojan reditelj, međutim, nažalost on se u ovoj priči nije snašao na adekvatan način pošto pre svega, sve je izuzetno zastarelo na planu inscenacije, vođenja priče i neverovatno je da je neko uopšte snimio ovakav film i pustio ga 1988. Da nije u koloru, DECEIVERS bi jako podsećao na kosovske vesterne Žike Mitrovića, koji su pak snimani dobrih četvrt veka pre njega.
U tom mitrovićevskom smislu, Meyer uspeva da uhvati izvesne nijanse lokalne atmosfere i ta rediteljska anahronost u pojedinim sekvencama dobije smisao jer epohi daje neki specifičan kvalitet fizičke opipljivosti, koji često nedostaje filmskim rekonstrukcijama, međutim, to ipak nije dovoljno da opravda ovakav rediteljski postupak.
Što se tiče vođenja priče, jako je teško uopšte preći preko neuverljive infiltracije glavnog junaka među opake ubice, a kasnije, zaplet se ne razvija u skladu sa svojim potencijalom.
Iako se pojedine scene po napetosti i strukturi, te uvođenju halucinogenih detalja graniče sa hororom i sporadično donose efekat, sve je to prilično tanko.
Međutim, sama priča koja je bazirana na istinitim događajima nudi veliki potencijal, čak možda i za rimejk i to sigurno dodatno devalvira domet Meyerovog filma.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment