Pogledao sam TORMENTED Jon Wrighta i moram priznati da sam mnogo više očekivao. Britanci su sa TV serijama kao što su SKINS, SHAMELESS ili TEACHERS pokazali da su cutting edge u prikazivanju high school miljea a SKINS je u tom smislu baš paradigmatičan jer je pored mode, zvuka, ukusa i mirisa mladosti uspeo da zarobi i tu neku suštinsku iracionalnost koju nosi to životno doba.
Iako dosta pratim serije, za SKINS sam tek čuo kad me je na nju uputio John Reynolds, tada je to još uvek bio prevashodno britanski fenomen, a kasnije sam od Johna saznao i da je emitovana kod nas. Ipak, ta serija kod nas još nema popularnost koju zaslužuje pa je otud sasvim logično da je u dosadašnjim komentarima TORMENTEDa na ZS izostaje ključna referenca na SKINS.
Od SKINSa TORMENTED preuzima svoj pristup mladim likovima, sa hipnessom koji prelazi u stilizaciju, zrelom mešavinom fikcionog ekscesa i realizma, dosta pokreta kamere i glasnim soundtrackom.
Za razliku od SKINSa, međutim, TORMENTED svoju energiju često pretvara u konfuziju a dinamičnost u nedorečenost i uprkos visokom tempu koji podstiče, Wright jako slabo i neubedljivo izlaže svoje likove.
Engleska je društvo sa razvijenim klasnim razlikama. Nema drugog mesta na kome je Marx mogao biti tako inspirisan da piše o toj temi. Pa ipak, ma koliko jasne, klasne razlike se ne preslikavaju tako eksplicitno u međuljudske odnose i svakodnevni život i razlike među grupacijama u školi nisu tako oštre i ekskluzivne u svarnom životu kao što ovaj film pokazuje. Uostalom, barem u Engleskoj su klasne razlike toliko jasne da svi đaci u školi pripadaju istoj ili sličnoj klasi i da samim tim podele među njima ne mogu biti tako radikalne jer postoji suštinski tie that binds them. Po tome su barem engleske škole poznate. TORMENTED iako je utemeljen koliko-toliko u stvarnosti, gradi odnose među đacima kao da je Lesterov CLASS OF 84 a školski život junaka može da bude ubedljiv samo gledaocu koji pohađa predškolsko.
U aspekt školske socijalne hijerarhije ne bih ni ulazio toliko detaljno da TORMENTED ne spada u red onih filmova koji na pogrešan način pokušavaju da se poigravaju frustracijom svojih gledalaca tinejdžera. Kad kažem pogrešan, ne mislim na neki potencijalni negativan uticaj filma na gledaoca jer u to ne verujem, nego mi je odvratno kad neko eksploatiše gledaočevu frustraciju i još je očajan u tome.
Što se horor invencije tiče, slasherova priroda je prilično mutna, to je nekakav ghost zombie, tako da se TORMENTED može posmatrati i kao uslovni rimejk desetina sličnih filmova o zajebavanom detetu koje se vraća da se sveti, s tim što je po kvalitetu svog "horor" koncepta negde iza ŠEJTANOVOG RATNIKA. To ne bi bilo toliko loše da je reč o srpskom filmu, ali TORMENTED je nastao u kulturi koja ima bolje predstavnike u obe sfere koje pokušava da zahvati.
Jon Wrightova režija je televizijska. Stil liči na TV serije i to ne bi smetalo da sve nije tako flah. Glumcima, pa samom kadriranju nedostaje conviction, sve je to površno i mehanički postavljeno. O Wrightovom rediteljskom postupku i stilemama kojima se služi najbolje govori to koliko puta koristi generic slowmotione školskih klika kako idu kroz dvorište.
Što se glumaca tiče, lepo je videti SKINS alumne April Pearson (igrala bitnu ulogu Michelle) i Larissu Wilson u TORMENTEDu ali Alex Pettyfer, kolika god da je teen zvezda nije Nicholas Hoult niti TORMENTED ima svog Dev Patela.
Jedini kvalitet TORMENTEDa na tržištu savremenog horora je to što u domenu generic teen slashera, većina konkurencije nema priliku da se osloni na SKINS i lošije izgleda. Međutim, ta blaga upmarket tendencija TORMENTEDa ne sme da nas zavara.
* 1/2 / * * * *
Iako dosta pratim serije, za SKINS sam tek čuo kad me je na nju uputio John Reynolds, tada je to još uvek bio prevashodno britanski fenomen, a kasnije sam od Johna saznao i da je emitovana kod nas. Ipak, ta serija kod nas još nema popularnost koju zaslužuje pa je otud sasvim logično da je u dosadašnjim komentarima TORMENTEDa na ZS izostaje ključna referenca na SKINS.
Od SKINSa TORMENTED preuzima svoj pristup mladim likovima, sa hipnessom koji prelazi u stilizaciju, zrelom mešavinom fikcionog ekscesa i realizma, dosta pokreta kamere i glasnim soundtrackom.
Za razliku od SKINSa, međutim, TORMENTED svoju energiju često pretvara u konfuziju a dinamičnost u nedorečenost i uprkos visokom tempu koji podstiče, Wright jako slabo i neubedljivo izlaže svoje likove.
Engleska je društvo sa razvijenim klasnim razlikama. Nema drugog mesta na kome je Marx mogao biti tako inspirisan da piše o toj temi. Pa ipak, ma koliko jasne, klasne razlike se ne preslikavaju tako eksplicitno u međuljudske odnose i svakodnevni život i razlike među grupacijama u školi nisu tako oštre i ekskluzivne u svarnom životu kao što ovaj film pokazuje. Uostalom, barem u Engleskoj su klasne razlike toliko jasne da svi đaci u školi pripadaju istoj ili sličnoj klasi i da samim tim podele među njima ne mogu biti tako radikalne jer postoji suštinski tie that binds them. Po tome su barem engleske škole poznate. TORMENTED iako je utemeljen koliko-toliko u stvarnosti, gradi odnose među đacima kao da je Lesterov CLASS OF 84 a školski život junaka može da bude ubedljiv samo gledaocu koji pohađa predškolsko.
U aspekt školske socijalne hijerarhije ne bih ni ulazio toliko detaljno da TORMENTED ne spada u red onih filmova koji na pogrešan način pokušavaju da se poigravaju frustracijom svojih gledalaca tinejdžera. Kad kažem pogrešan, ne mislim na neki potencijalni negativan uticaj filma na gledaoca jer u to ne verujem, nego mi je odvratno kad neko eksploatiše gledaočevu frustraciju i još je očajan u tome.
Što se horor invencije tiče, slasherova priroda je prilično mutna, to je nekakav ghost zombie, tako da se TORMENTED može posmatrati i kao uslovni rimejk desetina sličnih filmova o zajebavanom detetu koje se vraća da se sveti, s tim što je po kvalitetu svog "horor" koncepta negde iza ŠEJTANOVOG RATNIKA. To ne bi bilo toliko loše da je reč o srpskom filmu, ali TORMENTED je nastao u kulturi koja ima bolje predstavnike u obe sfere koje pokušava da zahvati.
Jon Wrightova režija je televizijska. Stil liči na TV serije i to ne bi smetalo da sve nije tako flah. Glumcima, pa samom kadriranju nedostaje conviction, sve je to površno i mehanički postavljeno. O Wrightovom rediteljskom postupku i stilemama kojima se služi najbolje govori to koliko puta koristi generic slowmotione školskih klika kako idu kroz dvorište.
Što se glumaca tiče, lepo je videti SKINS alumne April Pearson (igrala bitnu ulogu Michelle) i Larissu Wilson u TORMENTEDu ali Alex Pettyfer, kolika god da je teen zvezda nije Nicholas Hoult niti TORMENTED ima svog Dev Patela.
Jedini kvalitet TORMENTEDa na tržištu savremenog horora je to što u domenu generic teen slashera, većina konkurencije nema priliku da se osloni na SKINS i lošije izgleda. Međutim, ta blaga upmarket tendencija TORMENTEDa ne sme da nas zavara.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment